Iako mnogi baštovani smatraju krtice neželjenim gostima, ove male podzemne životinje imaju važnu ulogu u prirodi. Njihovo prisustvo često izaziva frustraciju – rupa ovde, izbačena zemlja onde, oštećen koren pažljivo negovanih biljaka. Ali istina je da krtice nisu neprijatelji, već samo radnici iz senke koji doprinose plodnosti tla, prozračujući ga i hraneći se štetočinama koje mnogi ni ne primete.
Ipak, kada se njihova aktivnost previše približi delikatnim cvetnim gredicama, potrebno je delovati – ne agresivno, već promišljeno. Cilj nije uništiti, već ih nežno usmeriti dalje. Jer, priroda ne traži rat, već ravnotežu.
- Nedavni video koji je obišao društvene mreže upravo to pokazuje – kako humanim, jednostavnim sredstvima možemo sačuvati svoje biljke, a da pri tom ne naudimo ni najmanjem biću. Video je podelila jedna zaljubljenica u permakulturu, pokazujući kako se krtice mogu odvratiti uz pomoć mirisa, vibracija i zvuka.
Jedan od najefikasnijih saveta jeste korišćenje začina – cimeta i bibera. Njihova jaka aroma ne prija krticama, pa ih postavljanje u iskopane rupe podstiče da potraže novo stanište. Ovaj metod je bezbedan, lako primenljiv i ne zahteva nikakvu hemiju.
Drugi, jednako zanimljiv pristup uključuje stare čarape natopljene prirodnim tečnostima – poput limunovog soka, ricinusovog ulja ili tečnog biljnog đubriva. Čarapa se položi u rupu i ostavi da širi miris. Krtice, koje imaju izuzetno razvijen njuh, brzo beže od neprijatnih mirisa i, što je najvažnije – bez povreda i stresa.
U razgovoru za RTV Vojvodina, ekološki baštovan Jovan Cvetković naglašava: „Krtica nikada nije problem ako razumemo njenu funkciju. One dolaze gde je zemlja zdrava i bogata. Na nama je da naučimo kako da živimo sa njima – ne protiv njih“ (Izvor: RTV Vojvodina, emisija „Zeleni vrt“, jul 2025).
- Još jedan sjajan, potpuno prirodan metod dolazi u obliku biljke – sikavice. Njeni listovi, kada se zabodu u zemlju, proizvode suptilne vibracije koje vetar prenosi u tlo. Krtice, osetljive na vibracije, izbegavaju ovakve prostore. Ako nemate sikavicu pri ruci, poslužiće i obična plastična flaša zabodena u zemlju – vetar prolazi kroz njen vrat i stvara sličan efekat.
Ovakva rešenja, osim što su efikasna, podstiču i dublju povezanost s prirodom. Umesto borbe, biramo razumevanje i delikatno usmeravanje.
Na forumima posvećenim baštovanstvu, poput Bastovanstvo.net, korisnici redovno dele svoja iskustva sa sličnim metodama. Jedna korisnica iz Niša napisala je: „Stavila sam cimet i staru čarapu s limunom, i za dve nedelje – krtica više nema! Nema rupa, ali nema ni griže savesti“ (Izvor: Bastovanstvo.net, april 2025.).
Ukoliko se ipak odlučite na primenu komercijalnih rešenja, birajte samo one koje ne štete životinjama niti kontaminiraju zemlju. Uvek postoji rizik da, nesvesno, narušimo celokupan mikroekosistem koji krtice, ma koliko delovale neugledno, pomažu da opstane.
- U članku objavljenom na portalu Ekosfera.rs, biologinja Ana Marić upozorava: „Zemlja bez krtica nije nužno urednija – često je siromašnija. Njihovi tuneli prenose vlagu, vazduh i korisne mikroorganizme, a njihov nestanak može smanjiti prirodnu otpornost tla“ (Izvor: Ekosfera.rs, maj 2025.).
U tome se krije ključ svega – bašta nije samo naše ogledalo, već deo većeg sistema. Ako u njemu ima mesta za leptira i pčelu, ima i za krticu. Samo je ponekad potrebno da ih ljubazno zamolimo da se presele malo dalje.
