Film „Devet i po nedelja“ (1986) ostaje jedno od najpoznatijih i najkontroverznijih ostvarenja u istoriji filmske industrije. Ovaj erotski triler izazvao je šok i brojne reakcije širom sveta, uključujući i reakcije publike u Srbiji. Snimanje filma nije bilo lako, a iza kulisa kriju se brojne intrigantne priče o glumcima, izazovima koje su im postavljali reditelj Adrijan Lajn i producenti, kao i o emocionalnim teškoćama sa kojima su se suočili Kim Bejsinger i Miki Rurk, glavni protagonisti filma.
Kontroverzna audicija i izbor glavne glumice
Pre nego što je Kim Bejsinger dobila ulogu Elizabet, reditelj i producenti razmatrali su poznate glumice kao što su Ketlin Tarner, Izabela Roselini i Teri Gar. Međutim, Adrijan Lajn odlučio je da upravo Bejsinger, koja je tada bila poznata po ulozi Bondove devojke u filmu Never Say Never Again (1983), bude glavna glumica.
Audicija koju je Bejsinger morala da prođe bila je posebno traumatična. Naime, od nje je bilo zahtevano da izvede scenu u kojoj se ponaša kao prostitutka, puzeći za novcem u specifičnoj seksualnoj igri. Ova scena izazvala je suze kod Bejsinger, koja je nakon toga svom agentu izjavila da neće prihvatiti ulogu. Ipak, pod snažnim uticajem reditelja i glavnog glumca Mikija Rurkija, koji su joj slali bukete ruža, Bejsinger je na kraju pristala na ulogu. Iako je film bio veliki izazov za nju, Bejsinger je kasnije izjavila da je „emocionalni i fizički izazov“ bio ključni faktor u njenoj odluci.
Režiserska kontrola i netradicionalne metode
Adrijan Lajn bio je poznat po svom perfekcionizmu i korišćenju nekonvencionalnih metoda tokom snimanja. Jedan od njegovih zahteva bio je da glumci nisu smeli da se viđaju pre nego što bi počeli sa snimanjem, čime je želeo da stvori autentičnu intimnost između likova ispunjenu tenzijom.
Lajn je izjavio da je želeo da među likovima uvek postoji element straha i opasnosti, što bi doprinosilo intenzivnom emotivnom naboju filma. Ovaj pristup bio je ključan za dinamiku filma, jer je stvorio nepredvidivost koja je odlikovala mnoge scene između glavnih junaka.
Tokom snimanja, Lajn je koristio suptilne režiserske tehnike. Umesto da davao glasne upute, često je šaputao Mikiju Rurku, dajući mu diskretne sugestije kako bi od Bejsinger izvučene željene emotivne reakcije. Lajn je Bejsinger smatrao „instinktivnom glumicom“ koja je bila ključna za stvaranje scene koja je bila ne samo emotivno, već i fizički zahtevna.
Emocionalni i fizički izazovi za Bejsinger
Kim Bejsinger je tokom snimanja filma bila izložena intenzivnim režiserskim metodama, koje su ostavile i fizičke i emotivne posledice. Jedna od najpoznatijih scena iz filma snimana je na stepenicama Menhetna, kada je Bejsinger ležala na ciglama, dok je kiša padala po njoj. Ova scena je bila fizički bolna i ostavila je trajan ožiljak na njenim leđima. Bejsinger je kasnije opisala snimanje te scene kao „užasno“, jer su „zahrđale stvari probadale njenu kožu.“
Nakon završetka snimanja, Bejsinger je izjavila da nije želela da vidi nijednog člana ekipe. U jednom trenutku, čak je u šali izjavila da bi „ubila“ bilo kog člana tima da ga je srela, pa čak i osobu koja je donosila kafu. U kasnijim intervjuima, Bejsinger je priznala da nikada nije uspostavila pravi odnos sa Mikijem Rurk tokom snimanja filma, iako su oboje postali poznati kao simboli filma.
Kasniji susret glavnih glumaca
Iako je film postao kultni klasik, saradnja između Kim Bejsinger i Mikija Rurka bila je minimalna tokom snimanja. Nakon mnogo godina, njihova saradnja je obnovljena tek 26 godina kasnije, u filmu Black November (2012), kada su ponovo zajedno radili u akcionoj drami. Bejsinger je i dalje zadržala ambivalentan odnos prema svom iskustvu sa filmom, dok je „Devet i po nedelja“ ostao jedan od najvažnijih filmova osamdesetih godina, redefinišući granice erotskog filma tog perioda.
Zaključak
Film „Devet i po nedelja“ i dalje izaziva pažnju i kontroverze i danas. Bez obzira na to što su i Kim Bejsinger i Miki Rurk imali izazovno iskustvo tokom snimanja, njihov rad u ovom filmu ostao je zapamćen kao značajan korak u razvoju erotskog žanra. Film je postavio nove granice za industriju, ne samo zbog svoje erotske naravi, već i zbog emotivnih dubina likova i složenih međuljudskih odnosa, što ga čini ne samo filmom o seksu, već i o ljubavi, strasti i bolu.
