U današnjem članku vam donosimo iskustvo žene koja je doživivjela kliničku smrt i gdje nakon toga njen život nije bio isti. Njena priča o tome da je oživela tri dana nakon smrti izazvala je brojne reakcije, naročito zbog opisa koji uključuju susrete sa rajskim i paklenim prizorima.
- Pre više od trideset godina ukrajinska lekarka Tatjana Anisimova Bjelous preživela je iskustvo koje i danas zbunjuje i šokira mnoge.Po sopstvenim rečima, umrla je tokom operacije u bolnici u Odesi zbog tumora na mozgu. Njeno telo je ostalo u mrtvačnici tri dana, a kada je porodica došla po nju, rečeno im je da je – ponovo među živima.Jedino je njen suprug tvrdio da je imao unutrašnje uverenje da će se Tatjana vratiti. Verovao je da mu je Bog dao znak. Kada se probudila, kaže da ju je dočekala bol, hladnoća i zaprepašćena bolničarka koja ju je zatekla u mrtvačnici. Osećala je sve, ali nije razumela šta se dešava. Pokrila se ćebetom kojim je bila prekrivena kao mrtvac i počela da doziva pomoć.
Tatjana tvrdi da je za vreme te kliničke smrti njena duša napustila telo, da je gledala hirurge kako pokušavaju da je ožive, a potom prošla kroz tamni tunel, hladan i vlažan, kao da hoda po močvari. Na kraju tunela dočekala ju je svetlost i figura u beloj haljini, za koju je najpre mislila da je Isus Hrist, ali se ispostavilo da je to anđeo poslat od Boga. Pokazao joj je Božji presto, ali nije smela da pogleda Boga u lice. Anđeo joj je rekao da to nijedno živo biće ne može da učini.
- U prisustvu anđela, Bog je Tatjani postavio pitanje: “Šta si učinila za mene?” Iako je mislila da je bila dobra hrišćanka, priznaje da je molitve izgovarala mehanički, bez zahvalnosti, da je čitala Bibliju selektivno i da su joj misli često lutale. Bila je, kako kaže, stroga majka, kažnjavala decu i učila ih strahu, a ne ljubavi prema Bogu. Sve njene greške, reči i misli bile su zapisane u Knjizi života, koju su otvorila dva anđela.Najpotresniji trenutak za nju bio je vizija Golgote, gde je shvatila da su njeni gresi među onima koji su uzvikivali “Razapni ga”. Tada je jecala kao dete, moleći za oproštaj. Bog joj je rekao da su joj gresi oprošteni zahvaljujući Hristovoj žrtvi.
Potom je videla raj. Opisala je mekanu travu, cveće, voće, mir i vodu koja teče sa trona Božjeg. Tamo je susrela svoje preminulo dete, sina koji je umro sa deset meseci. Nazvao ju je “mama”, i to ju je, kako kaže, slomilo. Htela je da ga zagrli, ali joj anđeo to nije dozvolio – još nije bilo vreme da ostane. Takođe je srela i svog oca, koji joj je rekao da se vrati, jer njen čas još nije došao. On je, kaže, bio spašen jer se pokajao neposredno pre smrti.
- Nakon raja, anđeo ju je poveo u pakao. Tamo je osetila smrad truleži, znoja i spaljenog mesa. Bila je okružena dimom, gasovima i jezivom muzikom, a duše su bile zarobljene u bolu. U prvom krugu – čistilištu – nalazile su se one koje su videle raj, ali nisu mogle da mu priđu. Videla je i duše abortirane dece koje vrište, ali ne osećaju fizičku bol. Njihova sudbina zavisi od pokajanja roditelja.
U dubljim slojevima pakla zatekla je prizore mučenja – demoni su sekli duše na komade, koje su vrištale i zatim se ponovo spajale, u večnom ciklusu patnje. Tamo je videla i svoju bakicu, koja je iako redovno išla u crkvu, stalno ogovarala i proklinjala ljude. Bila je mučena užarenom štipaljkom koja joj je spaljivala jezik.Najviše ju je potreslo stanje ravnodušnih ljudi – onih koji za života nisu činili zlo, ali ni dobro. Bila je iznenađena što i oni pate. U jednom trenutku videla je poznatog političara iz svoje zemlje i pitala anđela kako je moguće da se nalazi tamo, kada je još živ. Odgovor je bio da je taj čovek prodao dušu sotoni, i sada demon živi kroz njega na zemlji.
- Nakon svega što je videla, anđeo ju je nežno pogurao, i Tatjana se vratila u svoje telo. Od tada, kaže, posvetila se širenju Božje poruke, živeći sa više ljubavi, pokajanja i zahvalnosti, svesna da joj je data druga šansa.
