E, ima tih svetitelja o kojima kad čuješ, srce ti zatreperi, a duša se zamisli. Nisu to bile samo svete glave koje su se molile u tišini – to su bili borci za veru, ljudi koji su trpeli nezamislive muke da bi ostali verni Hristu. Jedan od takvih bio je Prepodobni Marko Aretusijski, čije ime pravoslavni vernici slave s poštovanjem i suzom u oku. Nije Marko bio ni mlad, ni snažan kad je stradao – ali je duhom bio jači od hiljadu vojnika.
Ko je bio Sveti Marko Aretusijski?
U vreme cara Konstantina Velikog, kada je hrišćanstvo dobilo slobodu, Marko, tada već poznat kao revnosni i mudri episkop, u svom gradu Aretusu porušio je neznabožački hram. Taj hram nije bio samo građevina – bio je simbol mnogoboštva i lažnih bogova. Umesto da se povinuje tadašnjoj tradiciji, Marko se odlučno okrenuo istini, šireći veru Hristovu i krstivši mnoge neznabošce, koje je priveo istinskoj veri.
Ali, kako to uvek biva – mir ne traje večno.
Kada vera postane iskušenje
Nakon smrti cara Konstantina, na presto dolazi Julijan Odstupnik, car koji je bio neprijatelj hrišćana i pokušavao da vrati stare paganske običaje. U tom vihoru novih progona, mnogi su otpali od vere, uplašeni silom i pritiscima. Među njima i neki građani Aretuse, koji su se vratili u neznaboštvo.
Kada su se setili da je upravo episkop Marko porušio njihov hram, krenuli su u osvetu. Tražili su od njega da ponovo izgradi paganski hram ili da plati odštetu. Marko, iako već starac, nije pristao ni na jedno. Nije mogao da gradi ono što je jednom s verom srušio.
Mučenje koje nadilazi telo
Zbog svoje nepokolebljivosti, narod ga je javno kaznio. Vukli su ga po ulicama, šibali bez milosti, a zatim odsekli uši jakim koncem, što je izazivalo strašnu bol. Nisu se tu zaustavili – namazali su ga medom i vezali za drvo, da ga insekti – pčele, ose, stršljenovi – napadaju po celom telu. Bilo je to mučenje koje je moglo slomiti i najjače.
Ali Marko – nije ni jauknuo. Ćutao je, s licem koje je zračilo kao da nije sa ovoga sveta. Posmatrali su ga kako trpi, kako mu je telo ranjeno, ali duša netaknuta. Njegovo strpljenje i mir zbunili su i razbesneli progonitelje.
Snaga vere menja srca
Zanimljivo je da su progonitelji postajali sve manje zahtevni. Prvo su tražili veliku odštetu, pa su spuštali cenu – dok na kraju nisu tražili samo dva zlatna novčića. I tada, Sveti Marko nije popustio. Jer, kako reče, ne može se Hristos prodati ni za ceo svet, a kamoli za dva dukata.
Njegova hrabrost i nepokolebljivost ostavile su dubok utisak na sve koji su gledali. Počeli su se preispitivati, da bi na kraju – prihvatili Hrista nazad, upravo zahvaljujući poukama koje im je Marko, iako ranjen i iscrpljen, sa ljubavlju prenosio.
Zavet koji i danas traje
Ovaj svetac se ne slavi zbog čuda koje je izveo rukom, već zbog čuda duha, zbog pobede ljubavi nad mržnjom i istine nad silom. Srpska pravoslavna crkva ga pominje 11. aprila, a na taj dan se posti, u znak poštovanja prema njegovom stradanju.
Sveti Marko Aretusijski ostaje simbol hrabrosti, vere i ljubavi prema Hristu. Njegova priča nas uči da je vera više od reči – to je život koji se živi i kad je najteže.
Danas, kad se setimo Svetog Marka, setimo se i da svako ima svoj trenutak iskušenja, svoju Aretusu i svoj hram koji mora srušiti u sebi. I da nije bitno koliko imamo snage u telu – bitno je koliko imamo svetla u duši.
