Ružica Sokić bila je jedna od najsjajnijih glumačkih zvezda bivše Jugoslavije, čiji je talenat i neuporediva harizma ostavila neizbrisiv trag u svetu filmske i televizijske umetnosti. Iako je njeno ime danas sinonim za vrhunski umetnički izraz, njena biografija nije bila samo ispunjena profesionalnim uspesima. Privatni život Ružice Sokić bio je obeležen dubokom i trajnom ljubavlju prema njenom suprugu Miroslavu Lukiću, s kojim je delila gotovo tri decenije braka. Iako je njeno detinjstvo bilo obeleženo teškim iskustvima, Ružica je kroz svoj život prepoznala snagu i ljepotu ljubavi i umetnosti, što je oblikovalo njenu unutrašnju snagu i njen trag u društvu.
Detinjstvo obeleženo patnjama
Ružičino detinjstvo nije bilo lako. Rođena je u porodici trgovca Petra Sokića, koji je bio suvlasnik beogradskog lista “Pravda”. Međutim, tokom Drugog svetskog rata, njena porodica doživela je velike nepravde. Nakon okupacije zemlje, njen otac je bio osuđen na smrt, ali je kasnije oslobođen. Ipak, u tom periodu su mu oduzeta građanska prava, što je značajno uticalo na život porodice. Ružica je u intervjuima isticala da su tih godina doživljavali mnoge teškoće, uključujući i situaciju u kojoj je u njihov stan uselila porodica nekog frizera. “U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera”, ispričala je glumica, dodajući da je taj period bio ispunjen maltretiranjem i strahom, ali se nikada nije dopustila mržnja.
Ljubav i život s Miroslavom Lukićem
Iako su Ružica i Miroslav Lukić imali duboku ljubavnu vezu, Ružica je svesno odustala od majčinstva. Strah od porođaja i želja da se posveti svojoj karijeri glavni su razlozi zbog kojih nije želela imati decu. U njenoj odluci nije bilo mesta društvenim predrasudama, jer je javnost uvažavala njen izbor, prepoznajući da je snaga karaktera i želja za profesionalnim usponom oblikovala njenu životnu sudbinu. Ružica je volela svoj rad i bila je posvećena svom pozivu do samog kraja, ali njena želja za slobodom i strah od odgovornosti majčinstva prevladali su.
Uprkos tome, njen brak s Miroslavom bio je izuzetan. Proveli su tri decenije u srećnom i skladnom braku, a Ružica je izrazila želju da je Miroslav ne zaboravi. Ove njene poslednje reči, “samo da me ne zaboraviš”, postale su simbol duboke i neprekidne ljubavi koja je trajala sve do njenog poslednjeg daha. Njen muž je bio uz nju do poslednjih trenutaka njenog života, podržavajući je i pružajući joj ljubav.
Poslednji trenuci i borba sa bolešću
Njeni poslednji trenuci bili su obeleženi borbom sa teškom bolešću. Ružica Sokić je pretrpela ozbiljan pad u zdravlju, što je postalo očigledno nakon što je imala operaciju 2012. godine. Iako su svi mislili da će se brzo oporaviti, njeno stanje se pogoršavalo, i na kraju je dijagnostikovana ozbiljna bolest, najverovatnije demencija ili Alchajmerova bolest. Unatoč tome, Ružica je nastojala da nastavi raditi, čak je pokušala da odigra još jednu predstavu 2013. godine, ali to nije bilo moguće. Njeno zaboravljanje teksta i poteškoće u koncentraciji postale su očigledne, a Miroslav je govorio o tome kako je posebno teško bilo videti je u tom stanju.
Uprkos borbi sa zaboravnošću, Ružica nije zaboravila svoj svet – ljubav prema publici i svoju posvećenost umetnosti. Osećala je da je svakodnevni susret s običnim ljudima na ulici predstavljao pravi praznik. Ružica je volela da razgovara sa svima i bila je poznata kao “Ružica nacionale”, jer su je prepoznavali čak i saobraćajci. Ta bliskost s ljudima činila je njen lik još lepšim i ljudskijim.
Profesionalni uspesi i večni trag u umetnosti
Njena profesionalna karijera bila je ispunjena nebrojenim uspesima. Radila je gotovo do poslednjeg trenutka, a njene predstave su bile vrlo cenjene. Jedna od poslednjih bila je “Žanka Stokić”, koju je smatrala posebnom. Čak i kad je bila već fizički iscrpljena, nastojala je da u punoj meri iskoristi svaku priliku da deluje na sceni, do poslednjeg svog dana. U tom kontekstu, njena posvećenost umetnosti bila je nezamisliva i mnogo veća od bilo kojih fizičkih prepreka koje je imala.
Zaključak
Ružica Sokić je ostala upamćena kao žena koja je u svom životu spojila neuporedivi umetnički talenat i duboku ljubav prema svojoj porodici. Njen život bio je obeležen izuzetnim profesionalnim uspesima, ali i sposobnošću da se nosi s osobnim tragedijama. Iako je odustala od majčinstva, to je bila njena lična odluka koju je javnost poštovala, jer je bila svesna svojih želja i granica. Bez obzira na teškoće kroz koje je prošla, njen uticaj na umetnost i na društvo ostaje neizbrisiv. Ostaće zauvek upamćena kao jedna od najvećih diva jugoslovenskog glumišta.
