Srpska pravoslavna crkva i vernici svake godine 22. septembra obeležavaju praznik posvećen Svetim pravednicima Joakimu i Ani, roditeljima Presvete Bogorodice.
- Oni se u hrišćanskoj tradiciji poštuju kao baba i deda Isusa Hrista po telu, a njihova životna priča duboko je prožeta verom, istrajnošću i smirenošću. Njihov život postao je simbol nade i pouka da se ustrajnom molitvom, skromnošću i nesebičnim delima može doći do najvećih blagoslova.
Iako su dugo vremena živeli bez dece, što je u starini smatrano velikom sramotom, Joakim i Ana nikada nisu izgubili veru. Upravo zbog toga njihov primer zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru i u srcima vernika.Brak bez potomstva trajao je čak pedeset godina.Uprkos iskušenju i osudi okoline, nikada nisu prestali da veruju u Boga.
Živeli su od samo trećine svog imetka, dok su ostatak delili između siromašnih i crkve.Ova nesebičnost i vera predstavljaju srž njihove svetosti.Jednom prilikom, kada su želeli da prinesu dar u hramu u Jerusalimu, sveštenik ih je odbio jer nisu imali dece. Takvo poniženje teško su podneli, ali umesto da klonu, obratili su se Bogu sa još većom snagom i poverenjem. Njihove molitve nisu bile uzaludne.U poznim godinama dobili su ćerku – Presvetu Bogorodicu.Ona je darovana ne samo njima već i celom čovečanstvu.
Njihova radost postala je i poruka da Božja volja dolazi u pravom trenutku, kada je čovek spreman da je primi.Joakim je poživeo do 80. godine, a Ana do 79, ostavivši za sobom primer života ispunjenog smirenjem i pobožnošću.Sa ovim praznikom vezana su i brojna narodna verovanja i običaji. Smatra se da je tog dana posebno važno posvetiti se porodici, roditeljima i starijima, jer mir i složnost u domu donose blagoslov za celu narednu godinu.
- Onaj ko se na ovaj dan posvađa sa ukućanima, prema predanju, može očekivati nesreću i nemir sve do sledećeg praznika.U pojedinim krajevima Srbije neguje se običaj darivanja. Pokloni se obavezno umotavaju u crveni papir ili sadrže crveni detalj. Crvena boja simbolizuje radost, zdravlje i blagostanje.Ovi običaji nisu samo deo narodne tradicije, već i način da se naglasi važnost međusobnog poštovanja i topline u porodičnom životu.
- Poseban naglasak praznika stavlja se na milostinju i smirenje. Crkveno učenje podseća da dobro delo nema vrednost ako se čini iz gordosti ili osećaja nadmoći.Milostinju treba davati ponizno, gledajući na onoga kome se daje kao na boljeg od sebe.Sam Gospod je rekao: „Meni učiniste ono što učiniste najmanjima među vama.“Kada je darivanje prožeto ljubavlju, ono dobija pravu snagu i postaje delo koje oplemenjuje i davaoca i primaoca.
Ako se, međutim, milostinja daje iz prezira ili hvale, ona gubi svoju vrednost. Kao što mleko prestaje da bude mleko kada se pomeša sa nečistotom, tako i vrlina prestaje da bude vrlina kada se pomeša sa grehom.Poruka ovog praznika je jasna i duboka. Joakim i Ana svedoče da vera, ljubav i istrajnost nikada ne ostaju neuslišeni. Njihova životna priča podseća vernike da se i najteža iskušenja mogu prevazići molitvom, strpljenjem i poniznošću pred Bogom.
Praznik nas podseća na značaj porodice i međusobnog poštovanja.Podstiče nas da pomažemo drugima, bez želje za slavom ili nagradom.Uči nas da se radost nalazi u skromnosti, a najveći dar u istinskoj veri.Kroz ovaj dan, vernici ne odaju samo poštovanje roditeljima Presvete Bogorodice, već i obnavljaju sopstvenu vezu sa duhovnim vrednostima. To je prilika da svako preispita svoje postupke i pronađe snagu da bude bolji, strpljiviji i velikodušniji.
U konačnici, život i primer Svetih Joakima i Ane predstavljaju večnu pouku o smislu ljubavi, odanosti i vere. Oni nas uče da se pravi blagoslovi dobijaju onda kada ih ne tražimo iz gordosti, već iz čistog srca i iskrene želje za zajedništvom sa Bogom. Njihov praznik je podsećanje da se radost pronalazi u porodici, da su molitva i milostinja stubovi hrišćanskog života i da nijedna vera u Boga ne ostaje bez ploda.
