Đurđevdan koji se slavi 6. maja jedan je od najživopisnijih praznika na Balkanu, prožet bogatom simbolikom, drevnim običajima i duboko ukorenjen u narodnom verovanju. Ovaj praznik je jedinstven spoj hrišćanskog svetitelja Svetog Đorđa i predhrišćanskih prolećnih rituala, koji se i danas u mnogim krajevima praktikuju sa jednakom posvećenošću.
- Proslavlja se u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, kao i među Romskiim i drugim narodima koji su sačuvali tradiciju svojih predaka.Jedan od najvažnijih običaja na Đurđevdan jeste branje lekovitog bilja u ranu zoru. Ljudi, posebno žene i deca, izlaze na livade čim zora zarudi kako bi nabrali dren, vrbu, koprivu, đurđevak, ljubičicu i rosulju. Ovo bilje se koristi za izradu venaca koji se zatim kače na vrata kuće, kapije, štale, pa čak i kola, uvereni da time štite svoj dom i domaćinstvo od bolesti, nesreće i zlih sila.
Posebno je cenjena rosa na Đurđevdan, za koju se veruje da ima lekovita i čudotvorna svojstva. Ljudi se još pre izlaska sunca valjaju po rosnoj travi ili se umivaju vodom u koju je potopljeno nabrano bilje, kako bi tokom cele godine bili zdravi, lepi i plodni. Izreka “Ko se rosom umije, zdrav će biti cele godine” prenosi se generacijama i duboko je ukorenjena u narodnu svest.
- Od nabrane trave i cveća pravi se i Đurđevdanski venac, koji ima višestruku simboliku. Takav venac se stavlja na glavu deci ili se nosi oko vrata domaćina, često i oko vrata stoke, verujući da donosi zaštitu i zdravlje. Nekada su devojke i mladići nosili venčiće kao znak blagoslova proleća i otvaranja nove životne faze.Još jedan važan običaj je Đurđevdanski uranak. Ljudi se okupljaju u prirodi, često pored reka, izvora i u šumarcima, gde uz pesmu, svirku tamburice i jelo, dočekuju praznik. Hrana se sprema na otvorenom, loži se vatra, donose se korpe pune jela, a atmosfera je svečana, radosna i vesela. Za mnoge narode, a posebno za Rome, Đurđevdan je najvažniji godišnji praznik, pa slavlje traje i po nekoliko dana.
Središnji trenutak prazničnog dana jeste priprema jagnjeta. U mnogim domaćinstvima se kolje jagnje, koje se zatim peče na ražnju ili sprema na drugi tradicionalan način. Osim jagnjetine, na stolu se nalaze i mladi sir, sveži luk, domaće vino i pogača, čime se simbolično obeležava plodnost i obnavljanje prirode. Ovaj obrok se često jede napolju, u prirodi, kao produžetak jutarnjeg uranka.
- Mnogi običaji na Đurđevdan usmereni su na očuvanje zdravlja i plodnosti. Tako se deci pod jastuk stavlja kopriva da ih “ne uhvati bolest”, a u štale se unosi dren da bi stoka bila zdrava i imala potomstvo. Postoji i zanimljiv običaj gde devojke sade dren i prate kako raste – veruje se da će, ako dren preraste njihovu visinu, imati sreće u ljubavi.
Narodna verovanja su takođe snažno prisutna tog dana. Smatra se da ako sunce sija na Đurđevdan, godina će biti rodna i uspešna. Ako neko tada prvi put u godini čuje kukavicu i ima novac kod sebe, to je znak da će biti finansijski uspešan tokom cele godine. Međutim, ako se neko razboli baš na Đurđevdan, narod veruje da će ga bolest pratiti tokom čitave godine.
- U mnogim krajevima zadržale su se i vradžbine koje praktikuju uglavnom mlade devojke. One skupljaju sedam različitih trava i stavljaju ih pod jastuk uverenje da će u snu videti budućeg muža. Još jedan zanimljiv običaj podrazumeva puštanje venčića niz reku – ako voda venac brzo odnese, to se tumači kao znak da će se devojka uskoro udati.Đurđevdan je praznik koji slavi život, svetlost i novi početak. Pored religiozne dimenzije, on zadržava svoj narodni karakter – kroz bilje, prirodu, pesmu, i običaje, spaja nas sa korenima i podseća na važnost zajedništva, zdravlja i ljubavi prema prirodi.
Ako želiš, mogu ti napraviti i vizuelnu infografiku sa najvažnijim običajima za Đurđevdan – da li bi ti to odgovaralo?
