U današnjem članku, biće reči o jednom od najlepših i najvažnijih praznika, Đurđevdanu. Ovaj praznik, koji se slavi 6. maja po novom, a 23. aprila po starom kalendaru, duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji Srba, Roma, ali i drugih naroda Balkana.
Đurđevdan je praznik Svetog Đorđa, koji se povezuje sa dolaskom proleća, buđenjem prirode, zaštitom ljudi i stoke, te obiluje bogatstvom običaja, verovanja i rituala, kako hrišćanskih, tako i predhrišćanskih. Zanimljivo je da je ovaj praznik u mnogim aspektima sačuvao predhrišćanske elemente, čineći ga posebnom mešavinom religijskih tradicija i narodnih običaja.
- Iako je hrišćanstvo uticalo na mnoge aspekte praznovanja, običaji i verovanja vezana za Đurđevdan postojali su i pre nego što je ovaj praznik postao deo hrišćanske tradicije. U narodnoj tradiciji, Đurđevdan se doživljava kao granica između zime i leta. Praznik je povezivan sa zdravljem ukućana, plodnošću stoke, dobrim usevima, kao i udajom i ženidbom mladih. Stoga su mnogi običaji vezani za ovaj dan usmereni ka očuvanju zdravlja, plodnosti i zaštiti od negativnih uticaja.
Jedan od najpoznatijih običaja jeste pletenje venaca od lekovitog bilja. Venci se prave od biljaka koje se smatraju zaštitnicima, a voda u kojoj su bilje potopljene koristi se za pranje i umivanje. Ovaj običaj ima za cilj očuvanje zdravlja i plodnosti. U mnogim mestima, ljudi veruju da će ako se umiju vodom u kojoj su bile biljke, biti zaštićeni i zdravi tokom godine.
Proslava Đurđevdana obuhvata i određene rituale koji imaju magijsko značenje. Prema narodnim verovanjima, svi ovi običaji služe kao zaštita za domaćinstvo, stoku i useve, ali i za duhovnu i fizičku zaštitu porodice. Uoči Đurđevdana, domaćini u nekim krajevima biraju dva mlada luka iz bašte, jedan koji simbolizuje sreću, a drugi nesreću. Ujutru se proverava koji je viši, i prema tome se predviđa da li će godina biti srećna ili nesrećna.
Pored toga, veoma je važan običaj ukrašavanja kuće zelenim grančicama. Uoči Đurđevdana, domaćinstva ukrašavaju vrata, prozore i kapije sa grančicama i zelenilom. Ovaj ritual simbolizuje želju za dobrom žetvom, zdravljem i plodnošću tokom godine. U nekim krajevima, zelene grane se stavljaju i na zgrade i obore, čime se traži zaštita za stoku i domaćinstvo.
- Venčići od cveća, posebno od đurđevka, često se prave i stavljaju na vrata. Oni ostaju tu celu godinu, sve do sledećeg Đurđevdana. Venčići simbolizuju ljubav, plodnost, kao i povezivanje sa prirodom i zemljom. U mnogim domaćinstvima, domaćica je odgovorna za ovo ukrašavanje, a veruje se da će svaka biljka koja se koristi za pravljenje venčića, doneti prosperitet i sreću.
Takođe, u mnogim selima, običaj je da domaćica u posudu stavi prolećno bilje, kao što su dren, zdravac, grabež, te crveno jaje koje je preostalo od Uskrsa. Ove biljke se stavljaju pod ružu u bašti i ostavljaju da prenoće. Ujutro se svi ukućani umivaju vodom u kojoj je bilo ovo bilje, pri čemu svaka osoba ima svoju simboliku: deca – da budu zdrava kao dren, devojke – da ih momci grabe, stariji – da budu zdravi, a domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.
Sveti Đorđe, zaštitnik ovog dana, prešao je u narodne običaje iz prehrišćanskih tradicija. Iako je danas praznik posvećen hrišćanskom svetitelju, u narodnom verovanju i običajima, Đurđevdan je duboko povezan sa starim božanstvima plodnosti. Smatra se da je Sveti Đorđe svojom pojavom na ovaj dan zauzeo mesto starog srpskog božanstva Jarila, koje je bilo povezano sa plodnošću i prirodnim ciklusima.
U svakom slučaju, Đurđevdan je praznik koji je kroz istoriju zadržao mnogo narodnih verovanja i običaja. Iako se obeležava kroz crkvene rituale, u njegovim osnovama leže duboko ukorenjena verovanja vezana za plodnost, zdravlje i zaštitu. Na ovaj dan, ljudi veruju da će njihovi postupci tokom praznika uticati na tok celokupne godine, donoseći im sreću, zdravlje i prosperitet.
