Vidovdan je jedan od onih datuma koji se u srpskom narodu ne posmatra samo kao običan praznik, već kao duhovni orijentir za sve što slijedi tokom godine.
- Postoji izreka: “Kakvi smo na Vidovdan, takvi ćemo biti do kraja godine”, i ta rečenica odražava dublje verovanje u posebnu moć ovog dana – da otkriva istinu, otvara oči i osvetljava ono što je inače skriveno.
Iako Vidovdan nije deo zvaničnog hrišćanskog kalendara, njegovo značenje za Srbe proističe iz bogatog spleta istorijskih događaja, narodnih verovanja i starih paganskih obreda. Najvažniji događaj koji je ovom danu dao mitsku dimenziju jeste Kosovski boj iz 1389. godine, kada je srpska vojska pod vođstvom kneza Lazara stala protiv Osmanskog carstva. Iako ishod bitke nije bio pobeda, narod je u tom događaju video žrtvu i mučeništvo koje je uzdignuto na nivo svetosti.
- Pre hrišćanske simbolike, ovaj datum je bio posvećen staroslavenskom božanstvu Vidu, vrhovnom bogu koji je, prema verovanjima, bio svevideći i gospodar svetlosti, istine i saznanja. Zanimljivo je da ime Vid simbolizuje vid, pogled, uvid, te su rituali koji su se obavljali na Vidovdan bili usmereni na otkrivanje budućnosti, predskazanja i unutrašnji uvid. Tako je Vidovdan postao dan kada se verovalo da se može videti ono što inače ostaje nevidljivo.
Narodna tradicija govori da se na Vidovdan mogu nazreti događaji koji će obeležiti naredni period, bilo da je reč o ličnim sudbinama ili sudbini naroda. Posebnu pažnju na ovaj dan poklanjale su devojke, koje su gatanjem pokušavale da saznaju ko će im biti suđeni izabranik. U Bosanskoj krajini, na primer, devojke su uoči praznika brale crveno cveće vid i modru vidu, koje su stavljale pod jastuk uz određenu molitvu, nadajući se da će im se budući mladoženja ukazati u snu.
- Ovaj običaj odražava još jedan važan aspekt Vidovdana – njegovu proročku moć. Ne samo što su ljudi želeli da saznaju budućnost, već su verovali da se ono što se tog dana vidi – bilo vizuelno ili unutrašnjim okom – ostvaruje. Zbog toga su mnogi gledali da tog dana ne kažu ili ne urade ništa loše, kako bi ih cele godine pratila dobra sreća.
Vidovdan je imao značaj i u narodnoj medicini. Na ovaj dan, naročito ujutru, brala se biljka vidovčica, koja se stavljala u vodu i njome se ljudi umivali kako bi sačuvali zdravlje očiju. U nekim krajevima, vidovčicu su čuvali tokom cele godine i koristili kada bi došlo do problema s vidom. Na taj način, praznik je poprimio i lekovitu dimenziju, povezujući telo i duh kroz simboliku vida.
- Osim što se verovalo da se može videti ono što će biti, Vidovdan je bio i prilika da se preispita sopstveni karakter. Smatralo se da ovaj dan reflektuje unutrašnje stanje čoveka – kakav je tog dana, takav će biti i ostatak godine. Zato se narodna poslovica ne odnosi samo na spoljne okolnosti, već i na moralno i duhovno stanje pojedinca. Biti dobar, čestit i iskren na Vidovdan značilo je pozvati božansku zaštitu i blagoslov za ostatak godine.
Vidovdan je i simbol duhovnog identiteta srpskog naroda, jer u njemu se prepliću mit, vera, istorija i tradicija. Knez Lazar, koji je poginuo u Kosovskom boju, postao je simbol hrišćanskog mučenika, a Vidovdan je kroz narodnu pesmu i predanje postao dan kolektivnog sećanja i ponosa. Ovaj spoj starog i novog – paganskog i hrišćanskog – pokazuje koliko je duboka veza između naroda i njegovih svetkovina.
- U suštini, Vidovdan je više od običnog datuma – to je dan koji osvetljava duh, podseća na prošlost, ukazuje na budućnost i traži ličnu odgovornost. Kroz njegove običaje i značenja, jasno je zašto narod veruje da se sve što se na Vidovdan kaže, uradi ili vidi, na neki način utka u sudbinu cele godine.
