U današnjem članku vam pišemo o jednom od najvažnijih praznika u pravoslavnom kalendaru, Đurđicu, koji je posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija, jednog od najpoštovanijih svetaca u našem narodu.
- Na ovaj praznik, koji se obeležava 16. novembra, vernici širom Srbije podsećaju se na njegovu borbu za veru i hrabrosti koju je pokazao pred progoniteljem hrišćana, carem Dioklecijanom. Iako ovaj praznik ima duboko ukorenjeno versko značenje, narodni običaji i verovanja vezana za Đurđic dopunjuju značaj ovog dana, čineći ga svečano obeleženim, ali i obogaćenim zanimljivim običajima.
„Blic“ prenosi da se na Đurđic poštuju brojna narodne tradicije koje nalažu određena uzdržavanja i rituale. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan nikako se ne smeju raditi teški fizički poslovi jer bi to moglo doneti maler, nesreću i bolest koja može pratiti osobu tokom čitave godine. Upravo zbog tih verovanja, ljudi na Đurđic biraju da ostanu u miru i tišini, poštujući običaje koji im pomažu da osiguraju zdravlje i sreću za nadolazeći period. Takođe, strogo je zabranjeno ići u lov. Veruje se da će onaj ko lovi na Đurđic imati nesreću koja će ga pratiti tokom čitave godine.
- Uz ove zabrane, postoje i specifična verovanja koja se odnose na domaćinstvo. „Kurir“ izveštava da se od 16. do 24. novembra, u periodu poznatom kao Mratinci ili Vučiji dani, ništa ne iznosi iz doma — ni hrana, ni stvari, ni garderoba. Ova tradicija potiče od starog verovanja da bi iznošenje bilo kakvih stvari iz kuće moglo doneti nesreću i nesklad u domaćinstvu. Žene se na Đurđic uzdržavaju od ručnih radova, a u mnogim selima i gradovima, krojači i obućari uzimaju pauzu kako bi odmarali i poštovali ovaj važan praznik.
Sveti Georgije, koji je postao simbol borbe za veru, stradao je 303. godine, jer je odbio da se pokori caru Dioklecijanu, jednom od najvećih progonitelja hrišćana. Njegovo nesalomivo uverenje i hrabrost ostali su kao inspiracija generacijama vernika, zbog čega je Sveti Georgije postao ne samo zaštitnik hršćanske vere, već i ikona koja je danas prisutna na mnogim pravoslavnim ikonama. Na njima je često prikazan kako sa krstastim mačem ubija aždaju, koja simbolizuje pagansku veru. Na Đurđic, međutim, na ikonama koje se iznose na ovaj dan, prikazan je sa kopljem u rukama, što je još jedan od mnogih simbola njegove borbe.
„Nova.rs“ ističe da Sveti Georgije, osim toga što je zaštitnik hršćanske vere, i dalje igra veliku ulogu u narodnim običajima, pa tako Đurđic i Đurđevdan (6. maja) predstavljaju dva puta godišnje kada se sećamo ovog velikog sveca. Đurđic je, međutim, specifičan jer je posvećen prenosu moštiju svetitelja u Palestinu, gde su položene u hram posvećen njemu, čime je dodatno obeležen njegov duhovni značaj. U tradiciji, ovaj dan takođe označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, perioda u kojem se praktikuju različita naravna verovanja i rituali koji služe kao priprema za predstojeću zimu.
- Zima, prema narodnim verovanjima, dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom. Ovo verovanje se temelji na tome da su ove datume povezane sa promenama u prirodi i vremenskim prilikama. Ako je vreme na Đurđic maglovito, narod veruje da će zima biti promenljiva. S druge strane, ako je vedro, očekuje se da zima bude surova i oštra. Ova verovanja, kao i mnogi drugi običaji vezani za Đurđic, pokazuju kako su ljudi kroz istoriju povezivali prirodne cikluse sa religijskim i narodnim tradicijama.
Đurđic je, dakle, više od običnog praznika. Za mnoge ljude širom Srbije i Balkana, on je dan kada se sećaju svog sveca, ali i dan kada poštuju duboke narodne običaje koji im pomažu da se zaštite od nesreća i nevolja. „Blic“ je istakao da je ovaj praznik duboko ukorenjen u narodnoj svesti, pa ga obeležavaju ne samo ljudi u Srbiji, već i među Srbima u dijaspori. Sve ove tradicije služe kao podsećanje na značaj vere, poštovanja, ali i na snagu koju pružaju običaji koji se prenose s generacije na generaciju.
- Takođe, Đurđic nije samo praznik u duhovnom smislu, već je i prilika da ljudi pokažu poštovanje prema svojim precima i njihovim verovanjima. Bez obzira na to koliko je moderni svet promenio način života, ovi stari običaji ostali su snažno prisutni, podsećajući nas na važnost zajednice, tradicije i poštovanja. Zato je Đurđic, i pored svih tih zabrana i običaja, zapravo dan kada se vernici okupljaju kako bi obeležili i proslavili ono što je zaista važno — veru, porodicu i zajedništvo.
