Svima nam je poznato da je danas moždani udar sve ćešći kod ljudi,nažalost neko osjeti prve simtome , dok drugi završe tragično.U današnjem članku vam donosimo kako je je supruga našeg popularng pjevača preživila i kako je predosjetila moždani udar.U tišini svakodnevnog života, ponekad nas iznenade trenuci koji preokrenu sve što poznajemo. Tako se Dubravka Cetinski, supruga poznatog pevača Tonija Cetinskog, 2019. godine suočila sa jednim od najtežih izazova – moždanim udarom koji je neočekivano i dramatično promenio tok njenog života.
Trenutak koji menja sve
Kobni dan dogodio se u njihovom porodičnom domu. Dubravka je ispričala kako je nekoliko dana pre napada osećala blage simptome – trnce i nelagodu, ali ih je, kao što to mnoge žene čine, ignorisala. Trećeg dana, dok je boravila na terasi, odjednom joj se oduzela desna strana tela. Ruka i noga su počele da se grče, izgubila je ravnotežu i pala na pod.
U tim presudnim trenucima, ključnu ulogu odigrao je Toni Cetinski, koji je ostao pribran i brz. Kada je čuo njeno dozivanje i pad, odmah je dotrčao, zatekao je kako se trese, i pozvao hitnu pomoć. Njena reakcija podsećala je na epileptični napad tipa “grand mal”, jedan od najtežih oblika. Toni je ostao uz nju, iako je u jednom trenutku pomislio da ju je izgubio – ali to je, kako su mu kasnije objasnili, bio znak da se napad smiruje. Na svu sreću, pomoć je stigla na vreme.
Strah, vera i novi početak
Dubravka je hitno prevezena u bolnicu u Rijeci, gde je započela njena borba sa oporavkom. Strah ju je, kako sama kaže, obuzeo u potpunosti. Stalno se u mislima vrtelo pitanje: „Šta ako se ponovo dogodi?” U tom razdoblju, najveći oslonac su joj bili Toni, njena majka i najbliža porodica.
U borbi s fizičkim i emotivnim posledicama moždanog udara, veliku snagu pronalazila je i u duhovnoj podršci. Njena kuma Giorgia Palić i prijatelj Alan Hržica organizovali su da sveštenik poseti bolnicu i obavi bolesničko pomazanje – čin koji je za Dubravku imao duboko duhovno značenje. Taj trenutak je preokrenuo njenu unutrašnju borbu.
Od tada, Dubravka volontira u isusovačkom samostanu u Opatiji, gde je pronašla mir i dublje značenje života. Kako kaže, “tamo zatvorim vrata svetovnom i postajem prava ja”.
Ljubav kao lek
U trenucima kada je život bio na ivici, ljubav između nje i Tonija postala je najjači lek. Na svom Instagram profilu, Dubravka mu je tada javno zahvalila što joj je spasio život, napisavši: “Sada smo 1:1.” Taj simbolični izraz govori o međusobnom davanju, jednakosti i neraskidivoj vezi koju dele.
Toni je s jednakom emocijom govorio o svojoj supruzi: “Dubravka me spasila samim tim što se pojavila u mom životu. Sve se promenilo kad je došla, i krenuli smo pravim putem.”
Njihov brak traje već deset godina, a Dubravka ga opisuje kao duhovnu srodnost:
“Njegov duh i moj duh su kao dva brata blizanca. Ne mogu, ne želim i ne umem bez njega. Sve u mom životu vrti se oko Tonija – on je moj centar sveta, moj život.”
Zahvalnost i novi pogled na život
Nakon svega, Dubravka danas izražava zahvalnost prema svojim “anđelima čuvarima” – od lekara, preko prijatelja, do porodice. Najveću zahvalnost ipak duguje Toniiju, koji ju je svojim postojanjem i postupcima doslovno spasio.
Ključne poruke koje Dubravkina priča nosi su:
-
Ne ignorišite simptome – ni najmanji znak može biti upozorenje.
-
Brza reakcija voljenih osoba može spasiti život.
-
Strah je prirodan, ali ga treba nadvladati snagom vere i ljubavi.
-
Duhovna snaga često postaje ključ oporavka.
Zaključak
Priča Dubravke Cetinski nije samo priča o moždanom udaru, već o hrabrosti, ljubavi, veri i snazi žene koja je odlučila da ne odustane. Kroz iskustvo koje je moglo da je slomi, pronašla je dublji smisao života i još čvršću vezu sa svojim suprugom.
Njene reči, prožete emocijama, ostaju kao podsetnik svima nama – da život u jednom trenutku može da se preokrene, ali uz ljubav, podršku i veru – moguće je krenuti dalje, jači nego ikad.
