Razmatramo temu koja se svake godine iznova pojavljuje – pomeranje sata i prelazak na zimsko računanje vremena. Više u nastaku ćlanka…
- Ova praksa, koja se već decenijama primenjuje širom sveta, čini se kao jednostavan korak, ali sa sobom nosi mnoge kontroverze i dileme, i to ne samo na nivou tehnoloških i administrativnih promena, već i na emocionalnom i fizičkom nivou svakog pojedinca. Pomeranje kazaljki na satu, iako se čini kao rutinska promena, postalo je predmet stalnih rasprava i nesuglasica, a ove godine nas očekuje pomeranje koje dolazi sa jednom novinom koja neće obradovati sve.
U noći između 26. i 27. oktobra, u tri ujutro, satovi će biti pomereni jedan čas unazad, što znači da ćemo “dobiti” dodatnih 60 minuta sna, ali i suočiti se s ranijim mrakom koji dolazi s večeri. Ovaj pomak zapravo označava povratak na zimsko računanje vremena, ali i značajnu promenu u načinu na koji doživljavamo dan. Ove godine, pomeranje sata se dešava najranije u poslednjih jedanaest godina, a poslednji put smo ovu promenu doživeli upravo 2014. godine, što pokazuje da se intervali pomeranja nisu uvek isti, ali ipak izazivaju sličnu reakciju među ljudima.
- Pomeranje sata nije ništa novo, jer se ova praksa koristi još od vremena Prvog svetskog rata, kada su je Nemačka i Austrougarska uvele u cilju uštede energije. Ovaj korak ubrzo su prihvatile i druge zemlje, a tokom vremena praksa pomeranja sata postala je gotovo univerzalna. U bivšoj Jugoslaviji, na primer, pomeranje je uvedeno 1983. godine, dok je sa uvođenjem jedinstvenih Evropskih propisa 1996. godine ustanovljen standard prema kojem se satovi pomeraju poslednje nedelje marta i oktobra.
Međutim, uprkos dugoj tradiciji, praksa pomeranja sata sve više izaziva negativne reakcije. Zanimljivo je da je prelomni trenutak došao 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela veliko istraživanje među građanima EU. U anketi je učestvovalo 4,6 miliona ljudi, a čak 84% ispitanika izjasnilo se protiv pomeranja sata, što je bio znak da većina građana smatra ovu praksu zastarelom. Ovaj odgovor je doveo do toga da je Evropski parlament 2019. godine izglasao odluku o ukidanju pomeranja sata do 2021. godine, međutim, razlike u mišljenjima među zemljama članicama EU dovele su do odlaganja implementacije.
- Trenutno, Evropska unija planira da zadrži praksu pomeranja sata barem do 2026. godine, a mogućnost da se pitanje ponovo otvori postoji tokom predsedavanja Poljske Savetom EU 2025. godine. Do tada, građani EU, pa tako i mnogi drugi, nastaviće sa promenom satova dva puta godišnje, što je postao neizbežan, i pomalo iritantan, ritual za mnoge. Ipak, neke zemlje su već odlučile da se povuku iz ove prakse. Rusija je 2014. godine odlučila da trajno pređe na zimsko računanje vremena, dok je Turska 2016. godine zadržala letnje vreme. Takođe, Kina, Japan i Indija su već ukinuli pomeranje sata, a mnoge zemlje Latinske Amerike, kao što su Brazila, Argentina i Meksiko, takođe su odustale od ove prakse.
Pitanje koje danas postavljamo je: da li je pomeranje sata zaista neophodno? Iako je ova praksa neko vreme imala svoj cilj – prvenstveno uštede energije – mnogi stručnjaci sada smatraju da ona više nije efikasna. Bioritam ljudi ozbiljno se remeti svaki put kada se sat pomeri, što može izazvati stres, umor, pa čak i fizičke smetnje kod pojedinaca. Osim toga, čini se da su sve veći delovi sveta odlučili da je pomeranje sata zastarelo i da izaziva više štete nego koristi.
- Iako je jasno da EU još uvek nije postigla konsenzus o tome koji sistem vremena bi bio najbolji, postojanje kontradiktornih stavova unutar same Unije samo pokazuje da će pronalaženje rešenja biti izazov. Neke zemlje, poput Francuske i Poljske, žele da zadrže letnje vreme, dok druge, poput Finske i Holandije, preferiraju zimsko računanje vremena. Ove razlike dodatno komplikuju pregovore, zbog čega se pitanje odlaže, dok ostale zemlje širom sveta donose svoje odluke o ovoj praksi.
- Pomeranje sata, iako se na prvi pogled čini kao tehnička promena, zapravo ima duboke uticaje na naš svakodnevni život. To je više od samog pomeranja kazaljki; to je povezano s našim načinom života, organizacijom rada i zdravljem. Bioritam, koji je narušen svakom promenom, pokazuje kako se ljudski organizam prilagođava novim ritmovima, a time i sami životi postaju sve podložniji stresu. Nema sumnje da se ovakvi ritmovi neće moći dugo održavati, pa možda dođe trenutak kada će celokupna praksa biti napustena u korist modernijeg pristupa.
Dok svet čeka na konačno rešenje, ostaje nam da se prilagodimo promenama, i to dvaput godišnje. Pomeranje sata neće nestati preko noći, ali će ostati tema koja ne prestaje da izaziva rasprave.
