Kada voljena osoba umre, u domu ostaju stvari koje je koristila i nosila – odeća, obuća, lični predmeti.
- Ovi predmeti postaju uspomena na osobu koju smo izgubili, ali u isto vreme izazivaju dilemu među članovima porodice – šta učiniti sa njima? Srpska tradicija poznaje nekoliko običaja vezanih za garderobu preminulih, koji se sprovode u različitim krajevima, a svaki ima svoje značenje.
Verovanje u „trag“ garderobe pokojnika
Početkom prošlog veka, u nekim delovima Srbije postojalo je verovanje da garderoba pokojnika „nosi njegov trag“. Zbog toga su članovi porodice, kako bi sprečili da se „energija smrti“ zadrži u kući, spaljivali ili uništavali odeću i obuću pokojnika. Smatralo se da se ovim činom uklanja sve što može povezati živu dušu sa onom preminulom, čime se navodno spriječava negativna energija da se zadrži među živima.
- Međutim, ovaj običaj nije bio prisutan u svim delovima Srbije. U nekim domaćinstvima, stvari pokojnika su čuvane. Odeća i lični predmeti ostajali su kao uspomena na preminulog, a porodica ih nije smatrala nečim što bi trebalo da se ukloni iz doma. Posebno je ovo bio običaj ako je preminula mlada osoba – dete, devojka ili mladić koji su bili pred brakom. U tim slučajevima, njihovi predmeti ostajali su u sobama koje su postale svojevrsne spomen sobe, koje su podsećale na preminulog člana porodice.
Poklanjanje stvari pokojnika
Treći običaj, koji je postao najrasprostranjeniji, jeste poklanjanje stvari pokojnika. Odeća i obuća pokojnika, umesto da se unište ili zadrže, daju se onima kojima su najpotrebniji. Ovaj čin se često shvata kao molitva za dušu preminulog, ali i kao milosrdan čin. Tako se na neki način čini dobro delo u ime pokojnika, pomažući onima koji su u nevolji i ne mogu priuštiti sebi osnovne stvari.
Stav crkve i savremeni običaji
Pravoslavna crkva ne propisuje specifično šta treba učiniti sa stvarima pokojnika. Ipak, većina sveštenika smatra da je hrišćanski ispravno pokloniti ove stvari siromašnima ili onima koji ih mogu korisiti. Time se čini dobro delo u ime pokojnika, a isto tako se pokazuje poštovanje i ljubav prema preminuloj osobi.
- Takođe, crkva ne zabranjuje da se stvari pokojnika zadrže kao uspomena, ako te stvari imaju emotivnu vrednost za porodicu. Nema prepreke da te stvari i dalje služe živima, a članovi porodice mogu koristiti odeću ili druge predmete pokojnika ako to žele.
Sujeverja i narodna verovanja
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja u vezi sa stvarima pokojnika je da se ne bi trebalo dirati stvari do isteka 40 dana. Veruje se da duša pokojnika ostaje na ovom svetu tokom tog perioda, i da bi bilo pogrešno uznemiriti dušu uklanjanjem njegovih stvari pre nego što ona potpuno napusti svet živih. Iako ovo nije crkveni običaj, mnoge porodice ga i dalje poštuju, smatrajući da je to znak poštovanja i pijeteta prema preminuloj osobi.
Zaključak: Poštovanje i ljubav prema pokojniku
- Iako postoje različiti običaji i verovanja u vezi sa stvarima pokojnika, najvažniji cilj svih ovih praksi je očuvanje poštovanja prema preminulom. Bilo da se garderoba pokloni, spali ili sačuva kao uspomena, svaki običaj odražava duboku emocionalnu vezu koju ljudi imaju sa svojim voljenima, kao i potrebu da se sačuva sećanje na njih.
Savremeni pristup, koji promoviše poklanjanje stvari onima kojima su potrebne, u skladu je sa hrišćanskim učenjem o milosrđu i ljubavi prema bližnjima, a takođe omogućava da se dobra dela čine u ime preminulih. Bez obzira na to koji običaj porodica odluči da sledi, najvažniji je duhovni smisao i poštovanje prema onima koji su nas napustili.
