Važno je proveriti zdravlje pre početka vežbanja: Preporuke kardiologa za sigurno vežbanje
Vežbanje je neosporno korisno za zdravlje, ali važno je prilagoditi ga sopstvenim potrebama i fizičkom stanju. U razgovoru sa profesorom dr Petrom Otaševićem, specijalistom interne medicine i kardiologije, saznajemo koji su to ključni faktori na koje treba obratiti pažnju pre nego što se odlučimo za vežbanje, posebno ako pripadamo starijoj ili srednjoj životnoj dobi.
Umereno vežbanje je ključ
Doktor Otašević ističe da je vežbanje u osnovi vrlo korisno za naše zdravlje. Osim što poboljšava kardiovaskularnu funkciju, vežbe mogu pozitivno uticati i na mentalno zdravlje, a svakodnevna fizička aktivnost je važna za održavanje dobrog stanja tela. Preporuka je da se vežba do 150 minuta nedeljno, što je ekvivalentno otprilike 30 minuta vežbanja 5 puta nedeljno. Međutim, ovo ne mora nužno da znači odlazak u teretanu. Doktor napominje da bilo koji oblik fizičke aktivnosti, poput šetnje, brzog hodanja, trčanja, ili vožnje bicikla, može pružiti iste koristi kao i teretana, pod uslovom da se redovno praktikuje.
Zdravstvena provera pre početka vežbanja
Međutim, u slučaju da ste u srednjim godinama ili stariji, pre nego što krenete sa intenzivnim fizičkim aktivnostima, preporučuje se da obavite zdravstveni pregled. Preporuka kardiologa je da se izvrši kardiološki pregled, koji bi trebao da uključuje:
- Proveru krvnog pritiska,
- Laboratorijske analize,
- EKG i ultrazvuk srca.
Ovi testovi omogućavaju lekaru da proceni opšte zdravstveno stanje i utvrdi da li je vežbanje bezbedno za vas. Ako je zdravlje u dobrom stanju, lekar može preporučiti specifične vrste vežbi i intenzitet treninga koji je bezbedan za vaš organizam. Kontrola zdravlja je naročito važna za one koji imaju istoriju srčanih problema ili drugih hroničnih bolesti.
Kardio vežbe: Pozitivni efekti na zdravlje
Doktor Otašević posebno preporučuje kardio vežbe za sve koji žele da poboljšaju zdravlje srca i poboljšaju svoju fizičku kondiciju. Ove vežbe uključuju aktivnosti poput trčanja, plivanja, vožnje bicikla, pa čak i preskakanja užeta. Pored što poboljšavaju izdržljivost, kardio vežbe imaju i niz drugih koristi, kao što su:
- Povećavaju kapacitet pluća i efikasnost srčanog mišića,
- Pomažu u sagorevanju kalorija, što može biti korisno za kontrolu telesne težine,
- Jačaju imunološki sistem i poboljšavaju opšte zdravlje.
Doktor napominje da je ključno da se intenzitet vežbi prilagodi vašoj kondiciji i fizičkom stanju. Ako ste početnik, započnite sa laganim aktivnostima, postepeno povećavajući intenzitet kako bi se telo adaptiralo.
Maksimalna srčana frekvencija: Koliko brzo bi srce trebalo da kuca?
Jedan od ključnih faktora u održavanju zdravog srca je praćenje kako brzo vaše srce kuca tokom vežbanja. Lekar savetuje da se ne prelazi maksimalna srčana frekvencija, koja se izračunava pomoću sledeće formule:
Maksimalna srčana frekvencija = 220 – broj vaših godina
Na primer, ako imate 50 godina, maksimalna srčana frekvencija trebalo bi da bude 170 otkucaja po minuti. Preporuka je da ne prelazite ovu gornju granicu, jer to može stvoriti opterećenje na srce i povećati rizik od kardiovaskularnih problema.
Zanimljivo je da kako starimo, maksimalna srčana frekvencija opada, što znači da starije osobe moraju da budu još opreznije sa intenzitetom treninga. Ako pređete ovu granicu, to može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje.
Zaključak: Sigurnost na prvom mestu
Vežbanje je neizostavni deo zdravog života, ali treba da se sprovodi uz oprez i pravilno prilagođavanje fizičkoj spremnosti. Pre nego što se odlučite za intenzivan trening, naročito ako ste u starijoj životnoj dobi, obavezno se posavetujte sa lekarom i obavite odgovarajuće zdravstvene provere. Zdravlje srca treba biti u centru pažnje, a kardio vežbe mogu biti efikasan i siguran način da poboljšate kondiciju, ukoliko se izvode u okviru preporučenih granica.
