Kada se Slađan oženio Albankom, nije ni slutio da će godinama kasnije postati internet senzacija.
Kada je Slađan upitan o tome kakve su žene sa Albanske strane Gore i postoji li razlika u odnosu na Srpkinje, njegov odgovor izazvao je različite reakcije. On je objasnio da “možda postoji neka mala razlika”, ali je nastavio da opisuje kako su žene iz Dragaša, poput njegove supruge Fide, sklonije poljoprivredi i težem načinu života. Kako je Slađan rekao, “naše devojke vole da uživaju”, dok su žene iz Dragaša “malo više za poljoprivredu”, jer su navikle na takav način života.
- Međutim, Slađan je naglasio da se život na Kosovu za njegove sunarodnice, ali i za žene koje dolaze iz Dragaša, značajno razlikuje. Kad se Albanka preseli na Kosovo, dolazi do promene jer mehanizacija i modernizacija omogućavaju lakši život, u odnosu na život u planinskim selima gde su žene često više vezane za fizički rad na poljima.
Sama Fida, koja je među 20 žena iz Dragaša koje žive u Sirinićkoj župi, podelila je svoje iskustvo o tome kako je bilo kada je došla na Kosovo. “Pa čudno je, drugačije je selo. Kad sam došla, gledam, drugačije je tamo, drugačije ovde, ali nisam se pokajala što sam došla,” ispričala je Fida, naglašavajući da je, iako je sve bilo novo i neobično, zadovoljena svojim izborom.
Iako su mnogi ljudi reagovali pozitivno na Slađanove reči, u smislu da su ljudi srećni, stvaraju porodicu i vode miran život, bilo je i onih koji su se uvredili zbog njegovih komentara. Srpkinje koje su komentarisale na društvenim mrežama, posebno na TikToku, izrazile su ogorčenje zbog njegovih reči, smatrajući da je on zapravo tražio “besplatnog radnika” umesto pravu partnerku. Neki su čak tvrdili da je “bolje biti srećno neudata nego robinja”.
Na ovaj način, komentari su postavili pitanje o tome kako ljudi doživljavaju ulogu žena u brakovima i koliko su spremni da prihvate određene tradicije i dinamiku odnosa, posebno kada su u pitanju brakovi između ljudi iz različitih kultura i zajednica.
- Ispod videa, pojavio se i niz komentara koji su objasnili da Goranci često sebe smatraju Srbima. Mnogi su naglasili da u ovom regionu, koji obuhvata delove Kosova i Albanije, ne postoji velika razlika u identitetu, a Goranci “slave Đurđevdan” i deo su šire srpske zajednice.
Takođe, spomenuto je da mnogi Goranci žive i u Beogradu, a “njihov školski sistem je isti kao i kod nas”, što podrazumeva da, barem što se tiče obrazovanja i tradicije, ne postoji ozbiljna kulturna barijera. Takođe, istaknuto je da su Goranci deo slovenske muslimanske tradicije, što dodatno pojašnjava njihov specifičan identitet.
U zaključku, ovaj snimak je otvorio važnu diskusiju o razlikama u životnom stilu, radnim navikama i kulturi između žena sa Kosova i Albanki iz Dragaša, ali i o tome kako se ljudi, uprkos različitim životnim okolnostima, nalaze i stvaraju porodice. Različiti komentari koji su usledili ukazuju na to da, dok se neki slažu sa Slađanovim stavovima, drugi smatraju da njegov pogled na brak i ulogu žene ne odražava ravnopravnost u odnosima.
Bez obzira na razlike u mišljenju, jasno je da brakovi između Srba i Albanaca u ovom delu sveta i dalje ostaju delikatna tema, u kojoj se prepliću lični izbori, kulturni identiteti i očekivanja vezana za društvene norme. Iako su mišljenja podeljena, važno je da se svi ovi aspekti sagledaju u širem kontekstu života u zajednici i međusobne tolerancije
