U današnjem članku vam pišemo na temu zanemarivanja zdravlja i emocionalne manipulacije u braku, kroz priču žene koja je godinama trpela fizičke bolove, ali nije imala snage da se izbori ni sa sopstvenim zdravljem ni sa partnerom koji je ignorisao njene tegobe, sve dok nije došlo do ozbiljnog zdravstvenog problema koji je mogao ugroziti njen život.
- Anna je godinama budila sa bolovima u stomaku, misleći da se radi o običnoj nelagodnosti koja će proći. Iako je bol bio sve intenzivniji i čudniji, njen muž, lekar po profesiji, nije joj davao ozbiljan savet. Njegov odgovor na sve njene žalbe bio je: „To je samo gastritis, uzmi tablete i ne smišljaj ništa.“ Takav odgovor postao je rutina u njihovom braku. Anna je verovala svom mužu, uzimala lekove koje joj je davao i trpela bol u tišini, ne želeći da uznemirava nikoga. Međutim, s vremenom, bol je postajao sve neobičniji i jači. Ponekad je osećala kao da se nešto miče u njenom telu, ali muž je i dalje ignorisao njene sumnje. Svi oko nje su joj govorili da pretjeruje, dok ona nije više mogla da izdrži i odlučila je da potraži pomoć izvan kuće.
Jednog jutra, kada je bol postao nesnosan, Anna je otišla u bolnicu. Lekar je bio šokiran kad je pregledao njen stomak. Ispostavilo se da je imala ogroman apsces, koji je rastezao njene organe i izazivao osećaj pokreta. Infekcija je postojala godinama, a njeni simptomi su bili ignorisani. Otkriveno je da je gnojna infekcija rasla u njenom telu dok je njen muž, svestan svega, samo govorio da je to gastritis i da ništa ne treba preduzeti. Pregledi su bili obavljeni, ali muž nije insistirao na daljim ispitivanjima niti na operaciji. Ovo je bila emocionalna manipulacija koja je ozbiljno ugrozila njen život.
- Kroz sve to, Anna je shvatila da nije samo njeno telo bilo zanemareno, već su i njene emocije bile zapostavljene. Godinama je trpela, skrivajući svoje patnje, dok je njen muž imao svoju tajnu. On je imao drugu ženu i koristio njenu bolest kao izgovor za svoje ponašanje. Iako je istina bolela, Anna je morala da se suoči sa stvarnošću: ona nije bila samo žrtva bolesti, već i manipulacije. Nakon što je operisana i preživela, Anna je odlučila da više ne ćuti. Podnela je prijavu protiv svog muža i tada je shvatila da je bila žrtva emocionalnog nasilja. Svi oko nje su okretali glavu, ali ona je odlučila da stane na put toj nepravdi.
Iako je preživela zahvaljujući čudima medicine, Anna je shvatila da njena priča nije samo o preživljavanju bolesti, već o ženi koja je konačno prepoznala emocionalnu manipulaciju i odlučila da zatraži pravdu. Tokom svih godina, bila je podcenjivana i ignorisana, ali je na kraju postavila granicu. Ispostavilo se da njen muž, lekar, nije samo propustio dijagnozu, već je manipulisao situacijom čekajući da bolest završi svoj posao. Anna je, nakon što je otkrila istinu, odlučila da stane na put nepravdi, zatraži pravdu i konačno se oslobodi emocionalne manipulacije.
Ova priča nam pokazuje koliko je važno da ne zanemarujemo vlastito zdravlje, ali i da budemo svesni emocionalnih manipulacija koje mogu biti skrivena opasnost u braku i svakodnevnom životu. Anna je konačno shvatila da zaslužuje više – zaslužuje poštovanje, razumevanje i, najvažnije, da bude čujna.
„Pet godina budila sam se od bola u stomaku, ali muž mi je zabranjivao da idem lekarima: „To je gastritis, ne izmišlјaj!“ „Nešto se pomera unutra!“ – vrištala sam. A kada je komšinica pozvala hitnu pomoć, hirurg je uhvatio za glavu: „Kako ste uopšte živi?!“ Ono što je on izvadio… 
Pet godina zaredom, Ana se budila usred noći od bola u stomaku, koji ju je savijao od bola kao da su je čudovište ujelo. Ali muž, lekar, uvek je govorio isto: „To je gastritis, ne izmišlјaj“. U poslednjim mesecima, vrištala mu je da se nešto pomera, da se gura, da živi svojim životom unutra, ali Dmitro je samo nervozno odmahnuo glavom i davao joj lekove.
Bol je nastao tačno u pola četiri ujutro — kao obično, oštro, kao da joj je neko zabio užaren nož pod rebra i polako ga okretao. Ana je zastenjala, hvatajući se za posteljinu do te mere da su joj prsti postali beli. Disanje je bilo teško, pred očima su joj plutali crveni krugovi. Dmitro je nezadovoljno mumljao pored nje, upalio noćnu lampu i izvadio kutiju sa analgeticima.
— Opet je gastritis, — rekao je hladno, čak i ne gledajući je.
— Popij dve tablete i ne pravi dramu. Ana je pokušala da kaže da to nije stomak, da je bol sasvim drugačiji, ali iz njenog grla je izašao samo hropac. Osećala je kako se nešto pomera unutra — polako, odvratno, kao da živo biće prevrće sa strane na stranu.
— Dimo, molim te, — šapnula je kroz suze. — Ovo nije gastritis.
Tamo unutra, nešto se pomera, gura, kao da živi svojim životom. Dmitro se naglo okrenuo, a u njegovim očima se pojavila neka mržnja. Ustao je iz kreveta, obuo kućni ogrtač i bacio preko ramena:
— Popij tablete i spavaj. I nemoj da mi zoveš bilo kuda.
Ujutro je Dmitro otišao na smenu, a Ana je ostala sama.
Stomak joj je naduo kao da je u sedmom mesecu trudnoće. Jedva došavši do ogledala, podigla je noćnu košulju i zaledila se od straha. Ispod kože nešto se polako kretalo. Na vratima su pozvonili, komšinica Galina je donela pogačice, ali je čula Anino stenjanje i pozvala hitnu pomoć. Posle dvadeset minuta sirena je zavijala ispod prozora.
Hirurg koji je došao palpirao je Anin stomak, a njegovo lice je polako bledilo. Uhvatila se za glavu: — Kako ste uopšte živi? U operacionoj sali, Volkov je otvorio trbušnu šupljinu i zastao. Ono što je on izvadio…
