U današnjem članku vam pišemo na temu razotkrivanja hladne kalkulacije iza navodne tuge. Priča se bavi sinom koji je došao na majčinu sahranu samo zbog nasledstva, ali kada je došao trenutak da se oprosti, dogodilo se nešto što je sve promenilo.
- Sin je stajao pored sanduka svoje majke, delujući kao da je obuzet tugom. Suze su mu klizile niz lice, ruke su mu bile drhtave, dok su okupljeni rođaci i komšije posmatrali u tišini. Svi su verovali da on zaista tuguje zbog gubitka majke, dok je u stvarnosti bio motivisan nečim potpuno drugim – proračunatošću. Tokom godina, odnos između njih se potpuno promenio; on je zvao svoju majku samo kada su mu trebali novac, obavezivanja nisu postojala. Žena je verovala svom jedinom sinu, pomagala mu i bila nesvesna da je ona bila samo sredstvo za ostvarivanje njegovih ciljeva. Kroz vreme, sin je sve više kalkulisao, smatrajući njenu imovinu kao nešto što je već njegovom. Nažalost, majka je preminula iznenada, a za sina to je bila prilika da preuzme sve što je smatrano njegovim.
Na sahrani je sin ostao miran i ravnodušan, dok su svi ostali bili preplavljeni tugom. Ipak, iz pristojnosti, prišao je majčinom sanduku i sagnuo se, glumeći duboku tugu. Ljudi su verovali u njegovu predstavu, misleći da je uistinu obuzet gubitkom, ali unutrašnji monolog bio je sasvim drugačiji. U tom trenutku je pomislio da je to „kraj njene brige“, da će sad sve biti njegovo, od novca do imovine. U tom trenutku, sagnuo se još bliže i šapnuo: „Sada su tvoji novci moji… Pohotna stvora.“ Međutim, upravo tada je došlo do nečega što će zauvek promeniti njegov pogled na svet i na njegovu majku.
Nakon što je izgovorio te reči, začuo je čudno pomeranje u sanduku. Isprva je pomislio da je to samo optička varka, možda neki pokret ili nabora na odeći, ali ubrzo je shvatio da nije u pitanju samo iluzija. Majka je otvorila oči. Gledala ga je očima koje su bile pune snage i odlučnosti, a njen glas bio je tih, ali jasan: „Znači, nisu mi lagali… Tebi trebaju samo moji novci. A mene… mrziš. Sve sam čula.“
- Svi su zadrhtali, a sin je pobeleo. Noge su mu oslabile, a dah je stao. Pomislio je da će pasti, da će tlo nestati pod njim. Gledajući ljude koji su stajali oko njega, sin je shvatio da je prevara otkrivena pred svima. To je bio trenutak razotkrivanja, ali i njegovog sramnog neuspeha. Ispostavilo se da je sahrana bila samo inscenirana. Lekari su bili obavešteni, majka je preživela srčani udar, a svi su je podržali u ovoj odluci. Majka je, naime, želela da testira svog sina, da vidi koliko daleko će otići da bi došao do njenog novca. Kada je ona zaista progovorila, svi su ostali zatečeni, a sin je ostao bez svega.
Suze koje je sada prolio nisu bile suze tuge, već izneneđenja, straha i stida. Provalio je vlastiti masku, koja je dugo bila postavljena. Sve što je do tada mislio da će osvojiti, nestalo je u jednom trenutku. Bila je to lekcija koju je naučio na najgori mogući način – poverenje nije nešto što se može lako osvojiti, a ljubav i pažnja nisu sredstva za postizanje ciljeva.
Upravo u ovom trenutku su se sve tajne razotkrile, i svi su shvatili istinu – onaj koji je mislio da će osvojiti bogatstvo i imanje, ostao je sa samo stidom. Razotkrivene laži, prevara i pohlepa sada su svi gledali i tuga je bila prisutna samo u njegovim očima, dok je odanost i ljubav majke bila ta koja je izašla kao pobednik.
