Sara Majer postala je poznata javnosti davne 2001. godine kada je kao tek rođena beba pronađena napuštena u jednoj višespratnoj garaži u mestu Sari, u Velikoj Britaniji. Umotana u roze peškir, ostavljena je bez ikakvih informacija o svom identitetu.
- Ovaj potresan slučaj privukao je pažnju celokupne javnosti i medija, a malenoj devojčici ubrzo je dat nadimak „beba u roze“.Apel za pronalazak njenih bioloških roditelja preneli su svi vodeći mediji. U jednoj od najgledanijih emisija tog vremena, „This Morning“, voditelji su držali malu Saru u naručju dok su molili gledaoce da pomognu u razotkrivanju njenog porekla. Ipak, potraga nije donela rezultate tada. Devojčica je poverena hraniteljskoj porodici, a kasnije i zvanično usvojena.
Dve i po decenije kasnije, Sara Majer, sada odrasla žena, vratila se u istu televizijsku emisiju, ali ovoga puta da bi ispričala svoju životnu priču iz prve ruke. Sada kao zrela osoba, govorila je o potrazi za svojim poreklom, osećanjima, porodici i konačnom susretu sa biološkim roditeljima, čime je, kako je rekla, „zatvorila jedan veliki krug“ svog života.
- U intervjuu je izrazila veliku zahvalnost prema hraniteljima i usvojiteljima koji su joj, kako kaže, pružili toplinu, sigurnost i ljubav kroz odrastanje. Tokom detinjstva, nikada ništa nije bilo skrivano od nje. Imala je pristup svim dostupnim informacijama – uključujući novinske članke, arhivske snimke i podatke o svom pronalasku. Sara je naglasila da se nikada nije osećala izgubljeno ili odbačeno, već upravo suprotno – da je njen identitet uvek bio deo nje i da se ponosi svojim životnim putem.
Kao odrasla osoba, Sara je poželela da uspostavi kontakt sa svojim biološkim roditeljima. Motiv joj nije bio da traži odgovore iz osećanja ljutnje ili tuge, već da im pokaže da je dobro, da su njena priča i život dobili sretan kraj, i da im na neki način pruži unutrašnji mir. Rekla je: „Ja sam u miru sa svojim životom, sada želim da i oni to budu.“
- Posebnu zahvalnost izrazila je prema Vendi, policajki koja je imala ključnu ulogu u njenom spasavanju. Opisala ju je kao osobu „zaslužnu za početak stvaranja njene porodice“. Takođe je istakla emociju koju je doživela kada je pročitala pismo svoje biološke majke, u kom joj se zahvaljuje svima koji su brinuli o njoj. Kako kaže, ljudi koji su joj tada pružili šansu i ljubav „ne dobijaju dovoljno priznanja“, a oni su joj omogućili da izraste u osobu kakva je danas.
Jedan od najemotivnijih trenutaka emisije bio je uključenje Sarinog biološkog oca, koji je priznao da nije ni znao da postoji, jer ga je majka ostavila odmah nakon rođenja. Njegove reči bile su jednostavne, ali dirljive – rekao je da njegova vrata uvek ostaju otvorena za nju. Sara je potvrdila da su uspostavili topao i prirodan odnos, pun međusobnog razumevanja, i istakla da je šokirana koliko su karakterno slični, iako su se upoznali tek posle više od dve decenije.
- Posebno zanimljiv trenutak bio je i saznanje da je njegova majka – Sarina biološka baka – radila u bolnici u kojoj je Sara zbrinuta odmah po pronalasku, iako tada niko nije znao za tu porodičnu vezu.Kada je reč o biološkoj majci, Sara je izrazila razumevanje prema okolnostima u kojima se ta žena nalazila. Istakla je da je njoj trebalo 24 godine da obradi svoju priču, dok njena majka ima daleko manje vremena da se nosi s tim, pa je, kako kaže, spremna da strpljivo i pažljivo gradi odnos, ukoliko majka to bude želela.
Slučaj je razrešen uz pomoć forenzičarke Arijel Brus, stručnjakinje za DNK genealogiju, koja je vodila potragu koristeći kombinaciju moderne nauke i detektivskog rada. Brus je objasnila da je ključ uspeha bio Sarino poverenje, a proces koji je usledio uključivao je analize genetskih baza i izgradnju porodičnog stabla kroz genetske podudarnosti. Naglasila je da kontakt sa biološkom porodicom predstavlja tek početak jednog doživotnog procesa upoznavanja i izgradnje međusobnog odnosa.
Slučaj Sare Majer je snažan podsetnik na to da ljubav i pripadnost ne zavise isključivo od krvnih veza, već od ljudi koji su spremni da pruže dom, toplinu i razumevanje. Njena priča, koja je počela kao tragedija, danas je svedočanstvo snage, hrabrosti i nade – za sve one koji tragaju za svojim mestom u svetu.
