Roditelji prirodno žele da njihova deca budu uredna, negovana i lepo obučena, posebno kada su u pitanju devojčice. Male haljinice, simpatične frizure i modne kombinacije često ih čine da liče na prave princeze. Međutim, kada ta želja za doteranošću pređe granicu mere, dolazi do stvaranja nerealnih očekivanja, koja deca teško mogu da ispune.
- Posebno majke ponekad projektuju svoje ambicije i ideje o savršenstvu na svoje kćerke, pretvarajući ih u “male modele”, zahtevajući ponašanja i stil koji su previše zreli za njihov uzrast.Ova pojava naročito je prisutna u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su dečija takmičenja u lepoti postala gotovo svakodnevica. Iako se u prvi mah predstavljaju kao zabavna i prestižna, u stvarnosti mogu imati ozbiljne posledice. Devojčice, koje su još u ranom uzrastu, uče da im je najvažnije kako izgledaju. Često su našminkane, nose odeću koja imitira stil odraslih žena, i podvrgavaju se postupcima koji nisu primereni njihovom dobu, kao što su sprejevi za tamnjenje kože.
Javnost je više puta svedočila slučajevima koji izazivaju negativne reakcije i kritike, jer prikazuju decu kao objekte spoljnog izgleda i modnih standarda, a ne kao bića u razvoju. Jedan od primera je popularna televizijska emisija u kojoj se takmičarke, od svega nekoliko godina, prikazuju kao zvezde modne piste. Haljine, štikle, šminka i veštačke trepavice postaju svakodnevica za te devojčice, a sve u cilju pobede i priznanja.
- Kao ilustracija kakav uticaj ovakav stil života može imati na dete, navodi se slučaj Edine Wood. Ova devojčica je već sa 15 godina postala poznata po osvajanju brojnih nagrada na dečijim takmičenjima u lepoti. Njena priča počinje još dok je imala samo dve godine, kada je majka počela da je vodi na prva takmičenja. Tokom celog detinjstva bila je podvrgnuta stalnom ulepšavanju – šminkanje, pažljivo kontrolisana ishrana, energetska pića i konstantna briga o izgledu bili su deo svakodnevice. Iako je možda imala uspeha, Edina je priznala da je sve to ostavilo dubok trag na njenu psihu.
Roditelji koji decu vode ovim putem često veruju da im pomažu. Međutim, ne uzimaju u obzir dugoročne posledice koje takva iskustva mogu ostaviti. Umesto da razvijaju zdrav odnos prema sebi, devojčice se suočavaju sa anksioznošću, nesigurnošću i stalnom potrebom da se dopadnu drugima. Njihovo samopouzdanje ne raste na osnovu unutrašnjih kvaliteta, već se sve meri kroz fizički izgled.
- Ovakva praksa podstiče usvajanje nerealnih standarda lepote, što se kasnije reflektuje kroz probleme sa samopoštovanjem, pogrešne predstave o telu i vrednosti, pa čak i kroz opasne navike poput rigoroznih dijeta i poremećaja u ishrani. Na ovaj način, deca gube kontakt sa sobom i stvarnim vrednostima, sve zarad imidža koji nameću odrasli.
Postavlja se važno pitanje – da li je primjereno da deca budu izložena pritiscima takmičenja i estetskih očekivanja već u najranijem uzrastu? Umesto toga, njihov svet bi trebalo da bude ispunjen igrom, radošću, otkrivanjem, stvaranjem veza, i učenjem o ljubavi, prijateljstvu i kreativnosti. To je ono što gradi emocionalnu stabilnost i ličnost u razvoju.
- Roditelji, iako često vođeni ljubavlju i željom za uspehom svoje dece, moraju da se zapitaju – kome zapravo koriste ovakva takmičenja? Da li zadovoljavaju sopstvene ambicije kroz decu, umesto da ih puste da rastu u skladu sa svojim bićem i interesovanjima?Detinjstvo treba da bude prostor u kojem je dete zaštićeno od spoljnog pritiska, a ne njegov glavni učesnik. Zadatak roditelja je da pruže podršku, sigurnost i prihvatanje, a ne da uslovljavaju ljubav izgledom ili uspesima na takmičenjima.
Na kraju, iako učestvovanje u takmičenjima u lepoti može delovati uzbudljivo i sjajno na površini, važno je sagledati širu sliku. Potrebno je razumeti psihološke i emocionalne posledice koje ovakva izlaganja ostavljaju. Deca zaslužuju da im se omogući razvoj kroz autentične vrednosti, a ne kroz forme koje im ne pripadaju.
