Za Ljiljanu Jakšić, ćerka Darija nije samo dete – ona je ostvarenje sna, dugo čekana želja i borba koju je vodila protiv vremena, sistema i sumnje. Kada se sa 52 godine ostvarila kao majka, glumica je promenila ne samo svoj život, već i sliku o tome šta sve žena može – i kada društvo kaže da je prekasno.
- U emotivnom gostovanju u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, Ljiljana je prvi put bez zadrške govorila o tom putu. O neizvesnosti, nadanju, odbijanju i upornosti. Priznala je da je u proces vantelesne oplodnje ušla sa 48 godina, znajući da vreme nije na njenoj strani. Ali njeno srce jeste. Nakon godina tihe borbe, došao je trenutak koji je sve promenio – trudnoća. I onda, dolazak male Darije. Sve što je bilo pre toga, postalo je tiše, manje važno, daleko.
No, majčinstvo koje dolazi kasno nosi i svoju težinu. Iako joj je dete centar sveta, Ljiljana ne krije da je u duši boli što će njena ćerka odrastati bez oca. Svesna je da to može ostaviti prazninu, jer i sama nosi rane iz detinjstva. U istom razgovoru, prvi put je otvoreno govorila o tome da je rasla u disfunkcionalnoj porodici. Razvod njenih roditelja ostavio je dubok trag, a jedini oslonac bila joj je majka. Taj uzor topline danas prenosi na Dariju – u nadi da će snaga majčinske ljubavi biti dovoljna da ispuni ono što nedostaje.
- U analizi objavljenoj na portalu Blic.rs, novinarka Ivana Dragutinović ističe kako Ljiljanina priča nije samo lična, već i slika hrabrosti mnogih žena koje odlučuju da postanu majke u zrelijem dobu. Njena odluka da krene putem samostalnog roditeljstva ne iz potrebe, već iz duboke želje, razbija predrasude i pokazuje da biološka granica ne određuje vrednost majke.
Iako je prošla kroz brojne profesionalne uspehe, pa i brojne televizijske i pozorišne uloge, za Ljiljanu je najveća uloga upravo majčinska. I u toj ulozi nema scenarija. Nema pauze. Nema publike. Samo realnost, u kojoj želi da bude sve što je njoj nekad falilo – i više od toga. Zato ne krije: „Žao mi je što će Darija odrastati bez oca. Ali ja ću joj dati sve.“
- Kako navodi Nova.rs, upravo ta rečenica izazvala je snažan odjek u javnosti. Ne zato što šokira, već jer razotkriva istinu o majčinskom strahu – da bez obzira na ljubav, dete može osetiti ono što fali. Ipak, Ljiljana odlučno poručuje da će biti i majka i otac, da će učiniti sve da Darija nikada ne pomisli da je manje voljena.
I zaista, njihova svakodnevica pokazuje da ljubav, pažnja i prisutnost ne zavise od broja roditelja, već od posvećenosti. Darija odrasta uz nežnost, podršku i stabilnost. Ljiljana ističe da će je učiti da poštuje sebe, da bude jaka, nezavisna, ali i saosećajna. Ne želi da je zaštiti od svakog bola, već da je nauči kako da se nosi s njim. Jer, kako kaže, najvažnije je pripremiti dete za svet, a ne svet za dete.
U prilogu koji je objavio Stil Kurir, naglašava se da Ljiljana, i pored lične tuge što njena ćerka neće imati očinsku figuru, ne dozvoljava da tuga oboji njihovu svakodnevicu. Njih dve funkcionišu kao tim – podržavaju se, rastu zajedno i svakodnevno grade svet u kom je moguće detinjstvo bez straha i hladnoće.
- Darija je danas vedra, radoznala devojčica, a Ljiljana žena koja je pronašla mir upravo u onome što je najviše želela. Iako svesna izazova koji predstoje, njen glas ne odaje žaljenje, već odlučnost. Za nju, roditeljstvo nije savršen sistem, već neprekidan trud – da bude tu, svakog dana, u svim emocijama, i lepim i teškim.
Ova priča ne govori samo o majčinstvu u poznim godinama. Govori o veri. O tome da žena, kada se vodi srcem, može ostvariti ono što se čini nedostižnim. I da ono što društvo naziva „kasno“, može biti – baš pravo vreme.
Ako želiš, mogu ti pripremiti i kraću verziju ovog članka za objavu na Instagramu, kao i vizuale s citatima Ljiljane. Treba li?
