U današnjem čalanku vam donosimo priču jednog novinara koja je ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu.Tokom svoje misije u Bosni i Hercegovini 1992. godine, dok je izveštavao o ratu za italijansku državnu televiziju, zatekao se u ruševinama jednog sirotišta. Tamo je među razorenim zidovima i plačem male dece spazio devojčicu od svega godinu i po dana. Taj trenutak mu je, kako je kasnije rekao, promenio život.
- Franko Di Mare, italijanski novinar i ratni izveštač, ostavio je neizbrisiv trag u životima mnogih, ali jedno delo izdvojilo ga je kao čoveka velikog srca – spasavanje i usvajanje devojčice iz ratnog Sarajeva. U trenutku dok je bomba pogodila sirotište, Franko je video oči te devojčice. Bez ijedne reči, rodila se veza između njih dvoje – duboka, emotivna i trenutna. Iako je bio u ulozi izveštača, tog dana je postao nešto mnogo više – otac. Uz pomoć Crvenog krsta, uz sve birokratske prepreke i proceduru, uspeo je da je usvoji i odvede iz ratnog pakla u novi život u Italiji.
Devojčica je dobila ime Stela, i postala je svetlost u njegovom životu. Kasnije je rekao da je tada imao 35 godina i da ga je upravo ona spasila. Zahvaljujući njoj, upoznao je veru i počeo da veruje da Bog zaista postoji. Tokom godina, Franko je često govorio da je Stela bila njegov oslonac i snaga, osoba koja ga je naučila da ljubav prevazilazi sve granice – pa i one krvi i porekla.Iako se njegov brak sa suprugom Alesandrom kasnije raspao, oboje su ostali posvećeni roditelji i nastavili da zajedno brinu o ćerki. Stela, koja danas ima oko 35 godina, diplomirala je ekonomiju, a njen život se odvijao u potpunoj privatnosti, daleko od očiju medija, po želji njenih roditelja.
- Priču o svom očinstvu i posebnoj vezi sa ćerkom, Franko je pretočio u knjigu „Ne pitaj zašto”, u kojoj opisuje sve što je doživeo u ratu i emotivni put koji ga je doveo do usvajanja. Knjiga je više od autobiografije – ona je svedočanstvo o ljudskosti, volji i snazi ljubavi u najtežim vremenima. U njoj piše da ljubav nije uvek racionalna i da često nema jasne odgovore. Ponekad, jednostavno odaberemo jedno drugo, bez objašnjenja, vođeni srcem.
Franko se sa velikom nežnošću sećao vremena provedenog u Sarajevu, govoreći da su ga ulice tog grada oblikovale kao čoveka. Iako nije rođen tamo, isticao je da su se njegovi koreni nalazili podjednako u Napulju i Sarajevu. Odrastao je, kako kaže, duhovno, upravo među ljudima tog napaćenog grada. Impresionirala ga je ljubav Sarajlija prema svojoj zemlji, svom narodu i međusobna solidarnost koja je vladala usred stradanja.
- Njegov život se promenio, ali ni smrt nije izbrisala sećanja na ono što je uradio. Franko Di Mare je preminuo 17. maja 2024. godine, u 68. godini, posle duge borbe sa mezoteliomom, teškom bolešću o kojoj je retko govorio javno. Njegova smrt bila je posebno bolan trenutak za Stelu, koja je izgubila čoveka koji joj je dao dom, ljubav i životnu sigurnost.Jedan od najdirljivijih delova njegove knjige odnosi se na trenutak kada su ga Italijani pitali zašto je usvojio dete iz Sarajeva. Odgovorio je da nema tačan odgovor. Ljubav ne traži objašnjenja, ona se desi. Mogao je navesti hiljadu razloga, ali nijedan ne bi bio dovoljno dubok. U tom trenutku, rekao je, samo je znao da je to dete njegovo, da je tako moralo biti.
U jednom od opisa prvog susreta sa ćerkom, urednica mu je zatražila da doda više detalja. On je to odbio, smatrajući da se ono što je tada osetio ne može prepričati – to se mora doživeti. Naslov knjige, “Ne pitaj zašto”, proizašao je upravo iz tih reči koje je rekao urednici: „Ne pitaj me za razlog.”Ova priča nije samo o usvajanju ili o ratu. Ona je o nesebičnoj ljubavi, ljudskoj bliskosti i sposobnosti jednog čoveka da u najtežem trenutku izabere da voli. Franko Di Mare nije bio samo novinar – bio je otac, spasilac, i čovek koji je verovao da ljubav ne zna za granice, jezike ili nacije.
