Danas smo s vama odlučili podijelit jednu jako neobičnu priču o čevjeku po imenu Radiša koji živi u jednoj kući sa dvije žene i s kojom ima 6 djece. Ova neobična priča obišla je čitav svijet pa evo u natakvu teksta pročitajte kako i na kojinačin oni žive i funkcionišu.
- E, da ti neko ispriča ovu priču u kafani, mislio bi da izmišlja, al’ gle čuda – u srpskom selu Trudelja, podno planine Rudnik, živi čovek po imenu Radiša Jovanović, koji bi mogao da posluži kao scenario za neku tursku sapunicu, ali je sve – istina. Čovek živi sa dvema ženama pod istim krovom, i to ne krije, niti mu je to muka. Kaže: “Ja sam kao sultan!”
Sa prvom ženom, Stojankom, Radiša je proveo više od dvadeset godina braka. Imali su skladan život, podarila mu je troje sinova i jednu ćerku, sve je izgledalo mirno dok nije došao trenutak kad je druga žena, Ana, zakucala na vrata njihove svakodnevice. I ne samo da je zakucala – već je i ostala. Ušla je u njihov dom kad je ostala trudna sa Radišom, a njeni su je, zbog toga, izbacili iz kuće.
- Mnogi bi rekli – kraj jedne porodice. Međutim, Stojanka je pokazala ogromno srce. Umesto da ode, da digne ruke od svega, odlučila je da primi Anu pod isti krov, da zaštiti dete koje se tek imalo roditi. I ne samo da je primila, nego su one danas – kao rođene sestre. Zajedno rade, dele obaveze i sve rešavaju u dogovoru. Dok Stojanka kuva, Ana vodi računa o stoci. I jedna i druga znaju da je mir u kući vredniji od svake osvete.
Ali kako to biva u malim mestima – priče su se širile brže nego što bi selo moglo da prihvati ovako nesvakidašnji život. Komšije su ih počele izbegavati, ogovarati, čak je i sveštenik prestao da dolazi u kuću. Rodbina se delom odrekla Radiše, a on, hladan kao led, kaže: “Mi se na tuđu priču ne obaziremo. Vodimo svoj život i lepo nam je.”
- Za njega je sve to deo života. Šestoro dece ima, od kojih četvoro sa Stojankom, a dve ćerke sa Anom. Kaže: “Imam šest sokolova, ja sam najbogatiji čovek na svetu!” A iako se mnogi muškarci čude kako uspeva da se snađe sa dve žene – on se samo smeška i dodaje da je u njegovoj kući – “on opozicija, a žene su vlast.”
Naravno, ni za Anu nije sve bilo lako na početku. Došla je u tuđu kuću, trudna, bez sigurnosti. Kako je sama rekla, u početku je planirala da samo privremeno ostane, ali je Stojankina dobrota i razumevanje zadržavaju zauvek. Priznaje da joj Stojanka nije kriva ni za šta, i da ju je prihvatila kao čovek. U toj kući se ne zna ko je žena, a ko ljubavnica – zna se samo da su obe stubovi porodice.
- Radiša otvoreno govori da ne bi zamerio ni da mu Stojanka rodi dete s nekim drugim, samo da se rodi pod njihovim krovom. “Naš narod kaže – nije važno čija je livada, nego čije ovce pasu,” izjavio je. Deca su mu najvažnija, a sve drugo je, kaže, prolazno.
Iako su mnogi sumnjali u trajnost ove neobične zajednice, čini se da harmonija kod Jovanovića i dalje traje. Stojanka i Ana su postale nerazdvojne, deca rastu u ljubavi i podršci, a Radiša se smeška dok ljudi gunđaju iza leđa. Njegova filozofija je jasna: “Neka ljudi pričaju šta hoće – mi znamo kako živimo i zašto.”
- Pa sad, verovao ti to ili ne – Radišina kuća je živi dokaz da ono što mnogima deluje nemoguće, može da funkcioniše – ako ima ljubavi, razumevanja i spremnosti na žrtvu. I dok se drugi svađaju zbog sitnica, on gaji dve ljubavi, šestoro dece i mir pod jednim krovom.
I tako, dok se narod zgražava i čudi, Radiša živi svoj život – ni na nebu ni na zemlji, već negde između običaja i sopstvenih pravila. I ne mari što ga svet gleda kao čudo – njemu je, kako kaže, baš lepo
