Jelena Buhač Radojičić, žena čiji je život inspirisao film Dara iz Jasenovca, nosi sa sobom priču koja je daleko strašnija od svega što je prikazano na filmskom platnu. Ova hrabra žena, koja je kao dete preživela užase logora Stara Gradiška, svedoči o strahotama koje su joj oblikovale detinjstvo. Priča o njenom preživljavanju u logoru i kasnijoj potrazi za porodicom izaziva duboku tugu, ali i divljenje prema njenoj snazi.
Detinjstvo u paklu
- Jelena Buhač Radojičić, kao i mnogi drugi, doživela je užase ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Rođena u porodici koja je postala meta režima, Jelena je sa braćom Živkom i Ilijom i majkom Anom bila prisiljena da preživi zločine u logoru. Sećanja na njen život u logoru Stara Gradiška su zaista potresna, a mnoge od tih scena ostale su trajno urezane u njenu memoriju.
Jedno od prvih sećanja koja je podelila bilo je vezano za njen dolazak u logor, gde su joj Ustaše ošišale kosu do gole kože, a zatim su je odveli u Slokovec, gde je bila prisiljena da nosi haljinu bez veša. Iako su uvodna scena i sama atmosfera logora često prikazivani u filmovima, Jelena je kroz svoju ispovest otkrila mnogo više od onoga što je kamera zabeležila. Na primer, njen otac je pokušao da se sakrije u odžaku, ali su ga ipak otkrili, vezali žicom i streljali.
Život u logoru
- Jelena se priseća strahota s kojima su se deca suočavala u logoru, a jedno od najtragičnijih iskustava bila je scena ubistva Jevrejke pred njenim očima. Ustaša je ubio ženu zbog toga što je nosila minđuše, a ova scena je bila samo jedno od mnogih okrutnih dela koja su se dešavala svakodnevno. Jelena je sa svojim bratom i majkom boravila u logoru, gde nisu imali nikakve uslove za život – spavali su na golom betonu, bez pokrivača, i pili kontaminiranu vodu iz bunara.
Iako su se deca lakše nosila sa zlom, rastanak od majki bio je jedan od najtragičnijih trenutaka. Jelena se seća kako je majka rekla: „Ovde nema šta da se jede, ovo je logor.“ Ovaj trenutak rastanka bio je bolan ne samo za decu, već i za njihove majke, koje su morale da se nose sa strahom da ih nikada više neće videti.
Potraga za porodicom
- Nakon godina preživljavanja, Jelena je nastavila da tragaju za članovima svoje porodice. Tokom svih ovih decenija, njena potraga za bratom Ilijom, kojeg su odveli iz logora, nije imala srećan kraj. Iako je tragala na mnogim mestima i kucala na različita vrata, brat Ilija ostao je misterija. Jelena se priseća trenutka kada su se sa bratom Živkom ponovo sreli nakon mnogo godina, te da su zajedno plakali i držali jedno drugo, ne želeći da se ponovo rastanu.
Uloga Diane Budisavljević u životu Jelene Buhač Radojičić
Jelena je posebno zahvalna Dijani Budisavljević, ženi koja je pomogla da mnoge žrtve logora prežive. Ona je bila ta koja je spasila Jelenu i njenu braću iz logora, i to je bio trenutak koji je Jelenu podsetio na njenu sreću u moru nesreće. Jelena veruje da je Dijana Budisavljević “poklonila njenom životu treći put”, jer je zahvaljujući njoj preživela. Dijana je tokom rata pomogla mnogoj deci da prežive, a Jelena se seća svog brata Ilije, kojeg je Dijana spasila iz logora, ali je od tada izgubila svaki trag.
Porodični gubitak i nastavak života
- Jelena je tokom rata izgubila mnoge članove svoje porodice, uključujući oca, brata Dušana, koji je imao samo četiri godine kada je ubijen, i brojne druge članove porodice. Ukupno 87 članova njene porodice je poginulo, a Jelena nosi te gubitke kroz ceo svoj život. Ipak, uprkos svim tim tragedijama, ona je uspela da preživi i da pronađe snagu da govori o svojim iskustvima.
Zaključak
Jelena Buhač Radojičić je simbol preživljavanja i snage. Njena priča je mnogo više od onoga što se može videti na filmskom platnu. Iako je film Dara iz Jasenovca pružio uvid u njeno detinjstvo, stvarnost koju je ona doživela bila je daleko strašnija. Njena ispovest ne samo da budi saosećanje, već podseća na važnost sećanja na žrtve rata i na hrabrost pojedinaca koji su preživeli i odlučili da pričaju svoju priču. Jelena, kao prava Dara iz Jasenovca, ostaje ne samo svedok jednog od najmračnijih perioda u istoriji, već i simbol nade i otpornosti.
