Slavica nedavno podelila zanimljivu anegdotu koja se odigrala krajem oktobra tokom posete crkvi sa svojim dečkom. Iako je poznata po čuvanju privatnosti, pevačica je ovoga puta odlučila podeliti neke intrigantne detalje iz svog života. “Moram vam ispričati nešto smešno što mi se desilo pred kraj oktobra kada smo posetili jednu crkvu”, započinje Slavica sa osmehom na licu. “Nemam pojma kako je ova priča dospela do njega, verovatno mu je moj Vladimir nešto spomenuo jer sada sedi tu ispred mene i čeka me”, dodaje ona kroz smeh, pa nastavlja:”Posjećujem manastire, iako ne redovito. Nedavno sam osjetila tugu pa sam s Vladimirom otišla u crkvu upravo onog dana kada se održavala liturgija. Kako je pop divno pjevao, počela sam plakati. Vladimir mi je pružio maramice, a prodavačica svijeća takođe. Čini se da svakome dođe trenutak kada poželi zaplakati. Liturgija je završena, ostali smo sami, i tada je došao pop.” Rekla sam mu: ‘Pope, želim se ispričati.’ On me pita: ‘Jeste li ikada bili ispričani?’ Naravno, odgovorila sam mu da nisam i da nemam pojma kako to funkcionira, ali želim samo olakšati dušu. On mi kaže da mu se javim, međutim, prevarila sam i sebe i popa jer na kraju nisam otišla na ispovijed. Tko zna što bih mu tada rekla da me uhvatio za riječ”, ispričala je Slavica za Blic.
Prije nekoliko godina, Slavica je otvoreno delila svoje iskustvo suočavanja s napadima panike, otkrivajući kako je zbog toga zatražila pomoć neuropsihijatra. “Tokom vrhunca karijere, radila sam pod uticajem napada panike. Nisam mogla prekinuti s poslom zbog ugovora i želje da sve to prevaziđem, ali bilo je trenutaka kada bih napustila scenu, tražila pauze nakon 20 minuta rada… Lečila sam se dok sam istovremeno radila. To je bila moja unutarnja, tajna borba. Nastupala sam mnogo, izlazila na Grand festival pod ogromnom panikom. To je bio težak period u mom životu”, izjavila je Slavica za Stil. Slavica naglašava kako je posao bio okidač za njen anksioznost.
“U svojim dvadesetima bila sam zdrava kao dren. To se promenilo zbog prirode posla, medijskog pritiska, loše ishrane, stalnih putovanja… Nije prirodno da devojka u dvadesetima bude toliko popularna. U tim godinama još uvek se osećate kao dete, bez obzira na to koliko mislite da niste.To je individualna stvar. Zavisi o tome da li je osoba labilna, da li je spremna potražiti pomoć neuropsihijatra, odbija li terapiju… Poštovala sam sve što mi je rekla neuropsihijatrica, i ispostavilo se da je to bilo uspešno. Borila sam se dve godine s užasnim napadima panike, ali su bukvalno preko noći nestali kada sam odlučila: ‘E, sad je dosta! Sada znam ko sam, šta sam i nećeš me pobediti!'”, opisala je Slavica kako izgledaju njeni napadi panike.
