Pero iz Priboja platio Albanku 3000€: Ni sliku joj nije video, a kad je stigla desio se skandal, pokajao se za sve pare

U malom mestu na jugozapadu Srbije, gde su glasine brže prenošene nego što vetar nosi lišće niz reku Lim, odigrala se priča koja je uskoro postala glavna tema razgovora među meštanima. Pero Milovanović, pedesetogodišnji neženja iz Priboja, odlučio je da reši svoj ljubavni život na način koji je postao sve češći u ovom delu sveta – uplatom za mladu iz Albanije. Ova neobična odluka ubrzo je izazvala brojne reakcije, kako među komšijama, tako i u njegovoj okolini.

Samotna i tužna stvarnost života bez ljubavi

Pero je bio vredan čovek, poznat po svom radu kao majstor za grejanje i vodoinstalacije. Iako je imao kuću na dobrom mestu, nikada nije imao sreće u ljubavi. Godine su prolazile, prijatelji su se ženili i zasnivali porodice, dok je on ostajao sam. Samoća ga je sve više pogađala, a naročito ga je ponekad stezala kada bi njegova majka često ponavljala: „Sine, kad ću ja dočekati unuče? Šta će ti sve ovo, kad nemaš s kim da podeliš?“

• Osećajući težinu usamljenosti i društvenih pritisaka, Pero je odlučio da potraži pomoć. Na preporuku rođaka stupio je u kontakt sa posrednikom iz jednog sela kod Tutina, koji mu je obećao da će mu pronaći mladu iz Albanije. Posrednik ga je uverio da je pronašao “najbolju za njega”, govoreći mu da ove devojke nisu previše zahtevne i da je samo potrebno da bude dobar muž. Ubrzo je Pero uplatio 3000 evra, verujući u njegove reči, iako nije imao priliku da vidi sliku devojke, niti je razgovarao s njom. Očekivanja su bila velika, a nada koju je držao živom bila je poslednja iskra koju je imao.

Dan susreta: Šokantno razočaranje

Dan kada je Pero napokon dočekao da upozna svoju mladu bio je dan koji je dugo čekao. Obuo je svoju najbolju košulju, stavio malo parfema, i srce mu je kucalo brže nego ikada. Automobil sa albanskim tablicama zaustavio se ispred njegove kuće, a iz njega su izašli posrednik i žena koju je on trebalo da ženi. Ali, on je bio zapanjen. Pred njim nije stajala mlada, lepa devojka, već žena u kasnim četrdesetim, niskog rasta i punačka, sa ozbiljnim izrazom lica. Pero je bio šokiran, a situacija je bila još komplikovanija jer je mlada, Mirsada, bila izuzetno rezervisana i nije razumela srpski.

• Iako je pokušao da protestuje, naglašavajući da je očekivao mlađu ženu, posrednik je stajao pri svom stavu, tvrdeći da je dogovor dogovor i da se novac ne vraća. Mirsada je, s druge strane, samo kratko pogledala Peroa, a zatim izgovorila nešto na albanskom jeziku, na šta je posrednik odgovorio da je umorna od puta i da želi da se odmori.

Pero je bio u velikoj dilemi – 3000 evra su već bili dati, a žena koja je bila pred njim nije ni izdaleka odgovarala njegovim očekivanjima. Uprkos tome, pokušao je da izbegne neprijatnost i naglasio da ovo nije ono što je zamišljao, ali je posrednik bio neumoljiv. Na kraju, Mirsada je odlučila da se vrati kući, shvativši da nije dobrodošla. Pero je ostao bez neveste i bez novca.

Skandal u selu: Pero postaje predmet podsmeha

Nakon ovog neuspelog pokušaja da pronađe ljubav, skandal je brzo izbio u selu. Priče o njegovom neuspehu širile su se munjevito, a komšije su dolazile da vide “mladu” i komentarišu situaciju. Pero je bio izložen podsmehu, a njegovi prijatelji nisu mogli da veruju šta se desilo. Čak i njegova majka nije mogla da sakrije razočarenje: „Sine, ovo nisi smeo da radiš!“ Pero je bio duboko pogođen ovim ishodom, ali nije hteo da se pomiri sa porazom.

• Nekoliko dana nakon toga, odlučio je da se vrati kod posrednika i zatraži povrat novca, besan i ljut. Pokušao je da zapreti: „Vratio mi pare ili ćemo rešiti drugačije!“ Međutim, posrednik je bio smiren i odgovorio: „Pero, šta da ti kažem? Dogovor je bio, a Mirsada se vratila kući. Nema nazad.“ Pero je bio bespomoćan – nije imao dokaze, a njegov bes je rastao. Na kraju, vratio se u Priboj sa samo gorkim iskustvom i bez odgovora na svoje pitanje.

Nov početak: Ljubav bez posrednika

Priča o njegovom neuspehu brzo je postala tema razgovora u selu, ali Pero nije želeo da ostane u tom okruženju. Da bi izbegao dodatne ruganja, odlučio je da odesna rođaku u Beč. Tamo je pronašao posao na građevini i upoznao Nadu, Bosanku koja je radila kao kuvarica. Njihova veza nije bila rezultat nikakvog posredovanja, već iskrene emotivne veze koja je izrasla prirodno, bez spoljnog uticaja.

Godinu dana kasnije, Pero se vratio u Priboj, ali ovaj put ne sam. Sa sobom je doveo Nadu, ženu koja je razumela njegove prethodne neuspehe i bila spremna da započne novi život sa njim. Kada su ih seljani videli zajedno, nisu mogli da veruju. Njegovi komšije su ga začuđeno pitali: „Pero, znači ipak si se oženio?“ Pero je, sa osmehom, odgovorio: „Jesam, ali ovaj put kako treba!“

Zaključak: Prava ljubav ne može se kupiti

Kroz svoje iskustvo, Pero je naučio važnu lekciju – prava ljubav se ne može kupiti. Bez obzira na pokušaje da reši svoju sudbinu putem posrednika i novca, istinska veza se bazira na iskrenosti, poverenju i emocionalnoj povezanosti. Na kraju, Pero je pronašao ljubav bez posrednika i shvatio da je pravi život, sa svim njegovim neizvesnostima, puno bogatiji i vredniji od bilo kakvog dogovorenog braka.