Albert Alis, jedan od najpoznatijih psihijatara i osnivača racionalno-emotivne terapije, posvetio je više od šest decenija proučavanju ljudske psihologije. U svom dugom i plodnom radu, Alis je identifikovao sedam ključnih misli koje nazivamo “ubicama sreće”. Prema njegovim rečima, ove misli mogu nas ograničiti u postizanju unutrašnje ravnoteže i sreće, jer nas često vode u negativne obrasce razmišljanja i ponašanja. Ako se oslonimo na ove destruktivne stavove, šanse da budemo srećni znatno opadaju.
1. Drugi treba da me vole
Jedan od najopasnijih ubica sreće je uverenje da drugi ljudi treba da nas vole. Ova misao vodi do zanemarivanja sopstvene sreće u pokušaju da udovoljimo okolini. Kada stavimo potrebe drugih ispred svojih, gubimo svoj identitet i postajemo zavisni od tuđeg mišljenja. Alis savetuje da prihvatimo činjenicu da nije uvek moguće ugoditi svima. Bolje je, kako kaže, da se oslonimo na samo-samospoštovanje i samosvest, jer kada se trudimo da budemo autentični, ljubav drugih dolazi kao posledica naših prirodnih kvaliteta.
Pomogućavajuća misao: „Sjajno je kada me ljudi vole, ali moje samopouzdanje ne zavisi od toga. Ako me neko voli, to je fantastično, ali nisam definisan tuđim mišljenjem.“
2. Ljudi će me poštovati ako uspem
Ponekad verujemo da će nas poštovati samo ako postignemo određeni nivo uspeha. Međutim, ova misao može nas odvesti u stalnu trku za materijalnim stvarima i površnim pokazateljima vrednosti, kao što su auto, kuća ili status. Takav način života može dovesti do stresa i gubitka unutrašnje ravnoteže, jer čak i ako postignemo ono što želimo, često ostajemo nezadovoljni. Samo-poštovanje je temelj koji nas osnažuje, a ne spoljašnji faktori.
Pomogućavajuća misao: „Ja sam vredan, bez obzira na spoljašnje zamke uspeha. Poštujem sebe i krećem se svojim tempom, ne podlegajući spoljnim pritiscima.“
3. Užasno je kada život ne ispadne onako kako bih želeo
Očekivanja koja imamo od života često su nerealna. Kroz idealizovane slike o tome kako bi stvari trebalo da izgledaju, stvorimo veliki prostor za razočarenje. Ova misao često vodi do depresije ili apatije, jer se ne pomirujemo sa stvarnošću. Život se ne odvija uvek kako želimo, ali to ne znači da ne možemo učiniti najbolje što možemo u datoj situaciji.
Pomogućavajuća misao: „Da, život neće uvek ići kako sam želeo, ali to je deo putovanja. Trudim se da uvek dajem sve od sebe, bez obzira na okolnosti.“
4. Nemam kontrolu nad okolnostima
Kada verujemo da nemamo kontrolu nad situacijama, često padamo u pasivnost i postajemo bespomocni. Ovaj način razmišljanja može nas dovesti do nezadovoljstva i frustracije, jer prepuštamo sve spoljnim faktorima. Ravnoteža je ključ – iako ne možemo uvek kontrolisati spoljne okolnosti, uvek imamo kontrolu nad svojim reakcijama i odlukama.
Pomogućavajuća misao: „Iako ne mogu da kontrolišem okolnosti, uvek imam svoj unutrašnji stav i mogu da odlučim kako ću reagovati na životne izazove.“
5. Trebam nekoga na koga mogu da se oslonim
Ovisnost o drugima može nas učiniti ranjivima i vezati nas za zavisne odnose. Iako je važno imati ljude u životu na koje se možemo osloniti, temeljna snaga mora doći iznutra. Ukoliko ne naučimo da budemo sami sebi oslonac, rizikujemo da se zaglavimo u nezdravim vezama.
Pomogućavajuća misao: „Dobro je imati podršku drugih, ali ja sam u mogućnosti da se oslonim na sebe i nosim sa svojim životom.“
6. Moram doneti pravu odluku
Kada se previše fokusiramo na to da donesemo ispravnu odluku, možemo postati paralisani anksioznošću i strahom od greške. U stvarnosti, svaka odluka je subjektivna, i ne postoji univerzalno „ispravno“ rešenje za sve. Kroz preteranu analizu, često gubimo priliku za delovanje i postizanje napretka. Najbolje je da postupamo prema onome što smatramo najboljim u datom trenutku, prihvatajući mogućnost greške.
Pomogućavajuća misao: „Mogu da napravim grešku, ali naučiću iz nje i nastaviti dalje. Svaka odluka koju donesem ima vrednost.“
7. Ne mogu da kontrolišem svoje emocije
Mnogi ljudi osećaju da su talac svojih emocija, poput besa, straha ili tuga. Iako je istina da emocije mogu biti jake, ključ je u prepoznavanju tih osećanja i njihovom razumevanju. Naučiti kako da ne budemo taoci svojih automatskih reakcija znači da preuzimamo kontrolu nad sopstvenim emocionalnim odgovorima, a time i nad svojim dobrim mentalnim zdravljem.
Pomogućavajuća misao: „Mogu da radim na svojim emocijama i naučim da ih usmeravam. Kontrolišem svoj odgovor na svet, čak iako ne mogu da kontrolišem spoljne okolnosti.“
Zaključak
Albert Alis je kroz svoje teorije i rad ukazao na sedam ubica sreće koje nas mogu ograničiti u postizanju unutrašnje ravnoteže i ispunjenja. Prepoznavanje ovih misli i zamena sa racionalnijim i korisnijim stavovima može nas osloboditi iz začaranog kruga negativnog razmišljanja. Sreća nije nešto što dolazi spolja, već je proizvod naših stavova i reakcija prema svetu i životu. Pronaći ravnotežu i preuzeti kontrolu nad sopstvenim emocijama i životnim odlukama je ključ za dugoročno ostvarivanje sreće.
