Nedavno je Zika, poznat iz medija i šire javnosti, prolazio kroz ozbiljan zdravstveni problem koji je značajno uticao na njegov pogled na život i smrt. Nakon što je prošao kroz apendektomiju, Zika je bio primoran da se suoči sa pitanjima koja mnogi od nas izbegavaju: Šta će se desiti sa nama nakon što ne budemo tu? Da li smo spremni za neizbežnu smrt? Ova iskustva izazvala su kod njega duboko razmišljanje, te je odlučio da preduzme konkretne korake kako bi olakšao život svojoj porodici u slučaju najgoreg.
Zika se suočava sa pitanjima o životu i smrti
Zdravstveni problemi koji su Ziku zadesili postavili su ga pred krizna pitanja o životu i smrti. Tokom oporavka od zahvata, Zika je razmišljao o sopstvenoj smrtnosti, što je, kako sam kaže, promenilo njegov pogled na život i budućnost. Postavljajući sebi pitanja o tome što nas čeka nakon života, Zika je došao do zaključka da je bolje biti pripremljen nego izložiti porodicu dodatnim stresovima i nesigurnostima.
Smrt je neizbežna, a preparacija za nju često ostaje zanemarena dok ne dođe trenutak da se suočimo sa njom. Ovaj trenutak, koji je Zika doživeo kroz svoje zdravstveno iskustvo, naterao ga je da preduzme konkretne mere kako bi se osigurao da njegova porodica ne mora da se bavi tim pitanjima u trenutku kada to bude najmanje poželjno.
Kupovina parcele kao korak ka mirnom završetku
Zika je, s obzirom na sve što je doživeo, odlučio da osigura svoje poslednje počivalište unapred. Kupovina parcele bila je njegov način da smanji potencijalne probleme koji bi mogli nastati u trenutku njegove smrti. On je želeo da izbegne bilo kakve nesuglasice i nesreće vezane za nasleđivanje, ali i da svom starijem sinu olakša teške trenutke koji bi mogli nastati u budućnosti. Zika je smatrao da je bolje unapred rešiti takve stvari, umesto da se opterećuje i prepusti to budućim generacijama.
On je, kako sam priznaje, želeo da smanji teret koji bi mogao da padne na njegovog sina, pogotovo jer je smatrao da je premlad da preuzme odgovornost za takve stvari. Kupovina parcele je bila njegova odluka da preduzme odgovornost i da postavi temelje za to da sve bude rešeno, bez potrebe da se porodica bavi neugodnim pitanjima nakon njegovog odlaska.
Zlata podržava Zikinu odluku
Zikina dobro prijateljica i koleginica, Zlata, bila je potpuno podržana u njegovoj odluci. Ona smatra da je to odgovornost svakog pojedinca da razmisli o svojoj budućnosti i o tome šta će se dogoditi nakon njegove smrti. Zlata veruje da je to ne samo korak ka osiguravanju mira, već i deo procesa lično sazrevanje. Za Zlatu, ovo nije samo pitanje praktičnih priprema, već i pitanje odgovornosti prema porodici, koju svi imamo.
Kao i Zika, Zlata smatra da su takve stvari deo zrelosti i samosvesti, te da je bolje doneti ove odluke dok imamo vremena nego ih odlagati do poslednjeg trenutka. Zlata podseća sve da takve odluke nisu samo korisne za nas, već i za našu porodicu, jer im olakšavaju proces tugovanja i rešavanja administrativnih pitanja kad se smrt desi.
Zaključak
Zika i Zlata svojim postupcima podsećaju na važnost pripreme za neizbežnu smrt i na odgovornost koju nosimo prema svojim najbližima. Kroz Zikin primer, postavlja se pitanje koliko je važno unapred rešiti praktične stvari kako bi porodica u trenutku gubitka mogla da se fokusira na emotivni proces, a ne na organizaciju posle smrti. Priprema za smrt, iako često zanemarena, može biti važan korak ka unutrašnjem miru i olakšavanju tereta onima koje volimo.
Zlata je u pravu – sazrevanje podrazumeva i razmišljanje o budućnosti, a to znači da svi, bez obzira na godine, treba da budemo odgovorni za ono što ostavljamo za sobom. Zika je svojim postupkom postavio dobar primer, pokazujući da je odgovorno i zrelo pristupiti svim pitanjima, čak i onima koja se tiču smrti, kako bi se obezbedio mir i harmonija za porodicu u budućnosti.
