Praznik poznat kao Duhovi Trojica ima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji jer simbolizuje rođenje hrišćanske crkve. Slavi se 50 dana nakon Vaskrsa. U liturgijskom smislu, ovaj praznik se smatra jednim od najvažnijih u godini, a obeležava se sa velikim poštovanjem i duhovnom pripremom.
- Prema predanju, nakon što se Hristos vazneo, njegovi učenici su ostali u Jerusalimu. Okupili su se u jednoj sobi na brdu Sion, gde su se svakodnevno molili i čekali ispunjenje Hristovog obećanja o dolasku Utešitelja, odnosno Svetog Duha koji potiče od Boga Oca. Taj događaj dogodio se upravo na dan Pedesetnice. Tada je mesto izdajnika Jude Iskariotskog među apostolima popunjeno — Matija je izabran kockom da postane dvanaesti apostol.
Na dan praznika, kako se opisuje u delima apostolskim, iznenada je huka ispunila kuću, a nad glavama prisutnih pojavili su se ognjeni jezici. Ti jezici simbolizovali su silazak Svetog Duha, koji je svakom od apostola dao moć da govori različitim jezicima. Iako su do tada govorili samo aramejski i jevrejski, odjednom su mogli komunicirati sa ljudima različitih naroda. Skup koji se tada zatekao u Jerusalimu, sastavljen od vernika raznih vera i jezika, bio je u čudu jer je svako razumeo poruke apostola na svom jeziku.
- Na taj dan, prema predanju, tri hiljade ljudi je poverovalo propovedima i primilo krštenje. Zbog toga se ovaj dan smatra početkom Hristove Crkve, danom kada su apostoli počeli da šire hrišćansku veru po svetu.
Običaji koji prate Pedesetnicu duboko su ukorenjeni i u narodnoj tradiciji. Inspirisani jevrejskim običajem da se tokom ovog praznika kuće i bogomolje ukrašavaju granjem, cvećem i travom, i u pravoslavlju se na dan Duhova i narednih dana slični običaji poštuju. U crkvama se podovi prekrivaju travom, a oko ikona se stavljaju venčići od poljskog cveća. Vernici često pletu venčiće i odnose ih kućama kao simbol blagoslova i zaštite.
- Narodna verovanja vezana za ovaj praznik razlikuju se od kraja do kraja, ali neka su opšteprihvaćena. U mnogim mestima se veruje da će devojke koje se umiju vodom u kojoj je potapano cveće — od kojeg se prave venčići — tokom cele godine imati čisto i zdravo lice. S druge strane, momci koji od devojaka dobiju venčić veruje se da će do kraja godine stupiti u brak.
Na drugi dan praznika, narod veruje da je neprikladno obavljati teže kućne poslove ili koristiti iglu i konac, jer se to smatra znakom nepoštovanja prema apostolima. Tada bi, prema narodnom shvatanju, pažnja trebalo da bude usmerena na duhovne vrednosti, a ne na svakodnevne obaveze.
- U Zapadnoj Srbiji postoji običaj da se tog dana ukućani sete preminulih iz te godine. Za njih se sprema simbolična trpeza, kako bi im se odalo poštovanje i kako bi dom bio zaštićen od zlih sila. Veruje se da ova trpeza uspostavlja vezu sa duhovnim svetom i čuva porodicu.Obeležavanje Duhova traje tri dana. Priprema za praznik počinje ranije. Dva dana pre Pedesetnice, održavaju se posebne zadušnice, koje se nazivaju otvorene jer se veruje da se tada “otvaraju grobovi” i da je moguće razgovarati sa preminulima. Ova praksa uključuje odlazak na groblje, donošenje hrane i vina, te izgovaranje molitvi za pokoj duše.
Na grobovima se često nudi panaija — posna hrana i piće koji se simbolično dele sa drugima na grobu. To se čini iz verovanja da se time umiruje duša pokojnika i pokazuje se vernost i ljubav prema precima. Vernici veruju da se kroz te geste održava duhovna veza između živih i mrtvih.
Praznik Duhova, kroz sve svoje oblike – od crkvenih obreda, kroz narodne običaje, pa do porodičnih okupljanja – svedoči o bogatstvu vere, tradicije i duhovne povezanosti sa precima, prirodom i zajednicom.
