U današnjem članku vam donosimo jedbu jako zanimljivu priču.Život često piše najemotivnije i najnepredvidivije priče. Jedna od njih pripada Elviri Jovanović, ženi koja je do svoje 31. godine proživela više nego što mnogi ne dožive ni za ceo život. Izgubila je ljubav svog života, podizala decu sama i pronašla snagu u porodičnoj ljubavi. Njena priča je svedočanstvo o tome koliko daleko može ići čovekova snaga kada ga vodi ljubav.
Razrada
Sve je počelo davne 1994. godine, kada je tada osamnaestogodišnja Elvira, na nagovor prijatelja, učestvovala na izboru za Mis plaže u svom rodnom gradu Beranama. Nakon pobede, otišla je u Bar da proslavi, ne sluteći da će na jednoj od plaža sresti Slobodana, mladića čije će je zelene oči očarati već na prvi pogled. Taj susret bio je prekretnica – ljubav na prvi pogled pretvorila se u životnu bajku.
Njihova veza nije bila jednostavna. Elvira je dolazila iz tradicionalne muslimanske porodice, dok je Slobodan bio pravoslavac. To je izazvalo tenzije, ali njihova ljubav je bila snažnija od predrasuda. Slobodanova odlučnost da je osvoji bila je nepokolebljiva – posle upornog zvanja i prvog susreta, Elvira je već krajem avgusta iste godine odlučila da se preseli u Majdanpek i započne novi život s njim.
Kroz godine, njihova ljubav cvetala je:
-
-
godine rodio se sin Denis.
-
-
Dve godine kasnije stigao je Veselin, drugi sin.
-
Treće dete su priželjkivali zajedno – Slobodan je sanjao o devojčici.
U julu 2007. godine, Elvira je saznala da je ponovo trudna. Njihova sreća nije poznavala granice, ali život je imao druge planove.
Samo tri dana nakon vesti o trudnoći, 9. jula, Slobodan je preminuo iznenada, nakon rutinskog treninga. Bio je profesor, fudbalski sudija, humanitarac i predsednik opštine Majdanpek – čovek zdravog duha i tela. Tog dana, nakon ručka i kratkog odmora s Elvirom, otišao je na stadion, ne znajući da će to biti njegov poslednji odlazak od kuće.
Elvira je, trudna i u šoku, otrčala na stadion kada je primila poziv da je Slobodan povređen. Tamo ju je dočekala najgora moguća vest: njegovo srce je stalo.
Ostala je sama sa dvoje dece i još jednim na putu. Uprkos bolu, nije dozvolila sebi da se preda. Sabrala je snagu i istog dana objasnila sinovima da im je otac preminuo – trenutak koji je zauvek ostao urezan u njenom srcu.
U novembru iste godine rodila je devojčicu, koju su, na predlog sina Denisa, nazvali Slobodana, po ocu koji je nikada neće upoznati, ali koji ju je neizmerno želeo.
Zaključak
Godine su prolazile, ali Elvira nije poklekla. Postala je simbol majčinske hrabrosti, oslonac svojoj deci i primer kako se i u najtežim trenucima može sačuvati dostojanstvo.
Danas, njena deca predstavljaju njen najveći ponos:
-
Denis je uspešan model, sarađuje sa brendovima poput Dolce & Gabbana i Versace, i njegovo lice krasi naslovnice modnih časopisa širom sveta.
-
Veselin ima stabilan posao i vodi miran život.
-
Slobodana, njihova sestra, pohađa srednju školu u Beogradu.
Elvira se nikada nije ponovo udala. Ostala je verna sećanju na Slobodana, čuvajući ljubav koju su delili kao najsvetiju uspomenu.
U njihovom domu danas žive i muslimanski i pravoslavni običaji. Njena deca su krštena u crkvi, ali istovremeno poštuju i islamsku tradiciju. Uprkos razlikama, njihova porodica je primer jedinstva i međusobnog poštovanja.
Njena podrška kroz sve godine bile su:
-
Majka Munevera
-
Otac Šefko
-
Tetka Mirsada – koja joj je bila kao druga majka
Uprkos svemu što je prošla, Elvira je ostala dostojanstvena, topla i nežna žena. Njena životna priča nas uči da ništa nije nemoguće, da ljubav može trajati i nakon smrti i da je snaga jedne žene u njenoj sposobnosti da voli, gubi, ali i nastavi dalje.
Ova priča je posveta svim majkama, svim hrabrim ženama i svim ljubavima koje nadživljavaju vreme.
