U današnjem članku govorićemo o duboko ličnom i emotivnom iskustvu koje osvetljava raznolikost i kompleksnost simptoma demencije. Helen MekDavit, specijalistkinja za ovu bolest, godinama je pratila kako se demencija manifestovala kod njenih najbližih članova porodice bake, oca i majke.
Njena priča ne samo da osvetljava različite aspekte ove progresivne bolesti, već i naglašava koliko je važno razumeti da demencija nije ograničena samo na gubitak pamćenja.Helen je prvi put došla u kontakt s demencijom tokom devedesetih, kada je njena baka Barbara počela da pokazuje neuobičajene i zabrinjavajuće promene u ponašanju. Iako je dotad bila vesela i druželjubiva, počela je da postaje paranoična, besna i ranjiva.
- Njene greške, poput stavljanja električnog kuvala na ringlu, ukazivale su na dublji problem. Vremenom su ti simptomi postajali sve izraženiji, a njen dnevnik, ispunjen konfuznim i haotičnim beleškama, bio je svojevrsni odraz njenog uma u rasulu. Ove promene su dovele do toga da bude smeštena u dom, a kasnije je preminula od Alchajmerove bolesti.
Ovo iskustvo je duboko uticalo na Helen, koja je tada bila mlada medicinska sestra u obuci. Posmatranje kako se baka menja pod teretom bolesti, bio je njen prvi uvid u razornu prirodu demencije. To je ujedno bio i trenutak kada je odlučila da svoj profesionalni život posveti nezi starih i bolesnih osoba.
Deset godina kasnije, Helen se ponovo suočila sa simptomima demencije – ovog puta kod svog oca Kita. On je u početku delovao suzdržano, povučeno, a ponekad bi govorio neobične i nepovezane stvari. Pošto je već bila upoznata sa simptomima bolesti, Helen je odmah posumnjala da se i kod njega razvija demencija. Ta sumnja se produbila kada joj je otac rekao da je zaboravio kako se sipa benzin u auto. To je bio jasan znak da se situacija pogoršava.
Kako se njegovo stanje brzo pogoršavalo, Helen i njen suprug odlučili su da mu obezbede prostor u svom domu, gde bi mogao da živi pod njihovim nadzorom. Međutim, briga o njemu nije bila laka. Postao je agresivan, nervozan, i verbalno nasilan, što je dodatno otežavalo svakodnevni život. Iako nikada nije dobio zvaničnu dijagnozu, stanje mu se znatno pogoršlo i preminuo je u 70. godini.
- Iskustva sa bakom i ocem podstakla su Helen da preduzme konkretne korake. Godine 2013. počela je da se bavi istraživanjem s ciljem da se unapredi proces ranog dijagnostikovanja demencije. Osećaj da njen otac nikada nije dobio pravu pomoć ostavio je dubok trag u njenom životu i motivisao je da drugima pruži ono što njemu nije mogla.
Danas Helen radi kao specijalizovana sestra za demenciju i pruža podršku čitavim porodicama koje se suočavaju sa ovom bolešću. Njeno znanje i iskustvo pomažu mnogima, ali i dalje se suočava s ličnim izazovima. Prošle godine, njena majka En dobila je dijagnozu vaskularne demencije, još jednog oblika bolesti koji nastaje kao posledica smanjenog protoka krvi u mozgu, najčešće nakon niza mini-šlogova.
Za razliku od njenog oca i bake, kod majke su simptomi bili blaži, ali i podmukliji. U početku se činilo kao da je reč o depresiji ili običnim promenama raspoloženja, što je čest slučaj kod vaskularne demencije. Ova bolest može izazvati poteškoće sa koncentracijom, planiranjem i razumevanjem, a zbog svoje suptilnosti često biva neprepoznata u ranoj fazi.
Helen priznaje da ju je sve to dovelo do ozbiljne brige za sopstvenu budućnost. Strah od toga da će i sama oboleti od demencije postao je deo njenog svakodnevnog razmišljanja. Kao žena u menopauzi, često doživljava simptome koji bi mogli biti normalni za to životno doba, ali ih odmah povezuje s mogućim razvojem bolesti.
Zato se nada da će, ukoliko ikada i sama oboli, njena porodica imati pristup stručnoj i empatičnoj pomoći kakvu ona danas pruža drugima. Ističe da je demencija složena bolest koja se manifestuje na različite načine kod svake osobe, ali koja uvek donosi duboke emotivne i praktične posledice za porodicu.
Kroz svoj rad i lično iskustvo, Helen danas širi svest o važnosti prepoznavanja ranih simptoma i značaju pravovremene podrške i dijagnostike, sa nadom da će time doprineti boljoj budućnosti za sve koji se suoče sa ovom teškom bolešću.
