Les, suprug Joy Winsroy, počeo je ispuštati sve neugodniji miris, što ju je nagnalo da stalno skreće pažnju na taj problem. Naglasila je da postojeći higijenski postupci nisu u redu i insistirala je da hitno napravi promene. Iako je moj suprug neprestano negirao moje tvrdnje, nisam mogla se osloboditi neugodnog mirisa koji je ispunjavao zrak. Cijela soba bila je natopljena posebnim smradom koji je bio potpuno nepodnošljiv, ostavljajući me nemirnom. U intervjuu za CNSNews, Joy je izrazila svoju nelagodu, rekavši: “Osjetila sam neugodan smrad koji me okružuje.” Odlučni da pronađu odgovore, odlučili su se konzultirati s lekarom, a tada je Wes dobio dijagnozu koja im je promenila život – Parkinsonova bolest.
Kako bi se nosili s ovim neurodegenerativnim stanjem, Joy i Wes su počeli prisustvovati sastancima grupe za podršku zajedno s drugim pojedincima koji se bore s istom bolešću. Nakon što je prisustvovala grupnim sastancima, Joy je brzo prepoznala poznati miris koji je prethodno osjetila na svom suprugu. Da bi potvrdili tvrdnje žene, istraživači Parkinsonove bolesti sproveli su niz testova kako bi procenili njen čulo mirisa, a Joy je uspešno prošla svaki test s besprekornim rezultatima. Nedavna naučna otkrića sugerišu da Parkinsonova bolest može izazvati suptilne promene na koži, što može objasniti postojani neobičan miris koji Joy oseća. Zahvaljujući ovim saznanjima, sada je moguće otkriti ovu hroničnu bolest u ranoj fazi. Parkinsonova bolest (PD) je progresivni poremećaj koji zahvata centralni nervni sistem. Prve simptome ovog stanja prvi je dokumentovao dr. James Parkinson 1817. godine, engleski lekar koji ga je nazvao paralizom tresenja. Istraživači su tek 1960-ih identifikovali patološke i biokemijske promene u mozgu pacijenata s PD-om, što je dovelo do razvoja prvog efikasnog leka za ovu bolest. U PD-u, degenerativne promene obično se dešavaju u određenom delu mozga poznatom kao substantia nigra, koja proizvodi dopamin, neurotransmiter odgovoran za glatko i precizno kretanje.
Parkinsonova bolest karakteriše značajan nedostatak dopamina, koji je odgovoran za simptome koje imaju osobe s PD-om. Ciljevi lečenja PD-a su efikasno upravljanje simptomima uz smanjenje ili izbegavanje svih dugoročnih nuspojava povezanih s lečenjem, kao i usporavanje ili zaustavljanje napredovanja bolesti. Trenutni nalazi iz kliničkih ispitivanja pokazuju da je upravljanje simptomima efikasnije od progresije bolesti ili neuroprotekcije. Iako je Parkinsonova bolest progresivni i trenutno neizlečivi neurološki poremećaj, još uvek reaguje na lekove, a pojedinci mogu očekivati gotovo normalan životni vek, posebno uz primenu modernih lekova.