Spasovdan jedan je od najznačajnijih dana u pravoslavnoj tradiciji. Ovaj praznik se obeležava četrdeset dana nakon Vaskrsa.U našem narodu, Spasovdan je obavijen dubokom tišinom, molitvom i posebnim običajima. Smatra se da tog dana nebeska vrata ostaju otvorena, te da svaka iskrena molitva direktno dopire do Boga.
- Običaji vezani za Spasovdan ukorenjeni su duboko u narodno predanje. Ljudi ustaju veoma rano, a mnogi veruju da je blagotvorno umiti se rosom tog jutra, jer se smatra da ona leči i donosi blagoslov. Ta praksa potiče iz drevnog verovanja u snagu prirode i božanske prisutnosti u svakom njenom elementu.
Još jedno od važnih pravila jeste da se na ovaj dan ne započinju nikakvi novi poslovi, niti se obavljaju teški fizički zadaci. Dan je rezervisan za mir, molitvu i vreme provedeno s porodicom. U mnogim krajevima održavaju se litije, molitvene povorke koje prolaze kroz sela, polja i domove, uz molbe za kišu, dobar rod i zdravlje.
- U domovima se pale sveće, koristi se bosiljak i tamjan, što simbolizuje duhovno pročišćenje i zaštitu doma. Mnogi izgovaraju molitve za spas duše, za oproštaj i pomirenje sa bližnjima. Ovo je vreme kada se poziva na otpuštanje starih rana i rasterećenje duše.U pojedinim mestima postoji običaj da se ispred kuće iznose voda, hleb i so, kao simbol blagostanja. Negde se priprema i posebni hleb poznat kao Spasovdanski kolač, koji se lomi i deli sa članovima porodice i komšijama, kao znak zajedništva i zahvalnosti.
Narodna mudrost kaže: „Ko se na Spasovdan spasava, taj se za večnost spasao.“ Ta izreka ukazuje na dublji smisao praznika – dan kada se čovek treba posvetiti duhovnoj obnovi, oproštaju i unutrašnjem miru. To je prilika da se zastane, da se svet posmatra drugim očima i da se ponovo pronađe vera u smisao života.
- Spasovdan je takođe važan i jer ga mnogi slave kao krsnu slavu. Među njima je i Beograd, koji ovaj dan obeležava svečanom Spasovdanskom litijom kroz centar grada. Tada se okupljaju vernici, sveštenici i građani u velikoj molitvenoj povorci, noseći ikone i sveće, moleći se za mir, jedinstvo i zaštitu grada.
U domaćinstvima koja slave Spasovdan kao svoju slavu, običaji su slični onima za ostale svetitelje – priprema se slavski kolač, pali se sveća i ukućani zajedno uz molitvu obeležavaju taj dan, često u tišini i zahvalnosti.
- Važno je napomenuti da, iako je Spasovdan praznik označen crvenim slovom, to nije dan kada je post obavezan, osim ako ne padne u postnu sedmicu, što se dešava retko zbog pokretnog datuma praznika. Uprkos tome, mnogi se tog dana odriču telesnih zadovoljstava i posvećuju se duhovnom isceljenju.
Ono što Spasovdan čini posebnim jeste njegova tišina. Nema raskošnih trpeza ni bučnih proslava – on se slavi kroz molitvu, kroz ćutanje koje govori, kroz poglede u nebo i prisustvo u sopstvenom srcu. To je dan koji poziva da zastanemo, da se oslobodimo nemira, sumnji i svakodnevnih briga.
- Praznik nas podseća da je vera uvek odgovorena, čak i kad odgovori ne dolaze odmah. Ponekad je dovoljno samo da pogledamo ka nebu i pronađemo spokoj u sebi. Spasovdan nije samo sećanje na Hristovo vaznesenje – on je i poziv da uzdignemo sopstvenu dušu, iznad svakodnevice, iznad bola, iznad sumnje.
Na ovaj dan treba otvoriti srce. Treba oprostiti sebi i drugima, pronaći snagu za nastavak puta i verovati u put svetlosti. Jer, kao što nas vera uči, svaki iskren korak ka dobru vodi ka spasenju.
