Svake noći, mala devojčica, bez ikakve zaštite od hladnog noćnog vazduha, spava na istoj klupi u Central Parku, u zagrljaju svog pohabanog medu.
- Nema jastuka, nema ćebeta – samo ona i meda, njena poslednja sigurnost u svetu koji ju je ostavio. Njen svet je svet usamljenosti i hladnoće, a klupa je postala njeno jedino utočište.
Te večeri, u tom istočnom delu parka, Čarls D. Vitmor, direktor jedne od najvećih korporacija u Njujorku, umesto vožnje luksuznom limuzinom, odlučuje da se opusti i uživa u tišini parka. Slučajan susret sa devojčicom, koja spava na klupi, promenio je njegov pogled na svet. Čarls je obično ignorisao siromaštvo i nevolje, ali tog trenutka nešto u njemu nije moglo da se okrene na drugu stranu.
Suočen sa neverovatnim prizorom, prišao je devojčici i nežno je pitao kako se oseća. Njena odgovornost, njena tišina i skromnost su ga dirnule. „Ako ti smetam, mogu da se pomerim,“ rekla je Emili, izgovarajući reči koje su odražavale njenu duboku samoću. To je bio trenutak kada je Čarls znao da se nešto mora promeniti, ali nije znao šta tačno. Razgovarajući sa njom, otkrio je da je njena porodica nestala – otac je otišao dok još nije imala šest godina, a majka je umrla. Ova priča mu je slomila srce, ali nije mogao da okrene leđa.
- Devojčica je tada otkrila da su je ljudi od kojih je tražila pomoć odbacili, a ona je našla mir u tišini i hladnoći noći. Osećao je težinu tih reči, ali i trenutnu, snažnu potrebu da pomogne. Nakon tih nekoliko minuta razgovora, izgovorio je rečenicu koja je sve promenila: „Emili, hoćeš li poći sa mnom na toplo večeras?“ Taj trenutak nije bio samo poziv na toplu večeru; to je bila prilika za novu šansu, novu životnu priliku za oboje.
Emili je tada samo pitala da može da ponese svog medu. Čarls je bio duboko dirnut, shvatajući da je to više od obične lutke – to je bio njen poslednji oslonac. Odveo ju je do kafića, gde je jela polako, gotovo obredno, kao da je svaka kašika više od obične hrane. U tom trenutku, svaka kap topline koju je unela u svoje telo značila je mnogo više od fizičkog obroka. „Imaš li gde da ideš po danu?“ pitao je, a ona je odgovorila sa tihim „biblioteka“, govoreći kako je to mesto gde pronalazi malo utehe.
Posle tog susreta, Čarls nije samo odveo Emili u svoj dom, već je odlučio da je zadrži. Njegova kuća, koja je prethodno bila ispunjena tugom zbog smrti njegove žene, odjednom je postala dom. Za njega, to je bio prvi put posle mnogo godina da se osećao kao da ima pravu porodicu. Posvetio je sve što je mogao, angažovao privatnu negovateljicu i advokata da bi započeo proces starateljstva. „Želim da počnem proces starateljstva,“ rekao je odlučno, shvatajući da je njen život sada njegova odgovornost.
- Ubrzo su pripremljeni svi potrebni dokumenti, a Emili je dobila sve što joj je bilo potrebno – novu odeću, torbu za školu i ključeve od svoje sobe. Svakim danom postajala je sve srećnija, a njeni osmesi bili su kao sunčev zraci u njegovom životu. Nakon samo mesec dana, sud je doneo presudu, a Čarls je postao njen zvanični staratelj. Emili je, držeći ga za ruku, tiho rekla: „Imam novu porodicu.“ U tom trenutku, Čarls je znao da je njen život postao njegov život, a njegov život je, upravo tim činom, dobio potpuno novo značenje.
Njihova priča nije samo priča o jednoj noći ili jednom dobrom delu; ona je priča o tome kako jedna osoba, u pravom trenutku, može promeniti svet, makar i na mikro nivou. To je priča o ljubavi koja nastaje iz empatije i odgovornosti, koja ponekad traži samo jedan hrabar korak prema onima koji su u najvećoj potrebi.
Izvor: Mnoge organizacije širom sveta pružaju pomoć deci u nevolji i često govore o važnosti zajedničke odgovornosti za sreću i sigurnost svakog deteta. Prema podacima UNICEF-a, širom sveta milioni dece žive u siromaštvu, bez domova, a mnogi su suočeni sa sličnim izazovima kao što je imala Emili.
- Izvor: U Njujorku, organizacije kao što je Coalition for the Homeless već decenijama rade na smanjenju broja beskućnika, pružajući pomoć deci i odraslima, nudeći im sigurnost i priliku za novi početak. Prema njihovim izveštajima, deca poput Emili svakodnevno su suočena s izazovima, ali uz pravu podršku, mogu imati šansu za bolje sutra.
Izvor: Domaće nevladine organizacije, kao što je Centar za socijalnu pomoć, prepoznale su slične situacije kao ključne i nastoje kroz različite programe pomoći, kao i advokate za prava deteta, da promene živote onih koji se nalaze u najranjivijim situacijama, baš kao što je to bio slučaj sa Emili.
