U sobi je nastala tišina. Svi su u neverici gledali ka njemu. Ethan, CEO kompanije, upravo je izgovorio rečenicu koja je izazvala šok među prisutnima.
- Niko nije znao šta da kaže. Njegov glas je bio previše ozbiljan, a oči previše mirne. Travis je pokušao da se nasmeje, ali smeh mu je zastao u grlu. “Šefe… vi se šalite, zar ne?” Upitao je, pokušavajući da obuzda nelagodu. Ali Ethan nije pokazivao nikakav znak sumnje.
„Ne. Dosta je priče o tome da se nikada neću smiriti. Danas sve menjam. Prva žena koja uđe – ona će biti moja buduća supruga,” rekao je Ethan mirno, kao da je upravo donio životnu odluku.
“Ali gospodine, to može biti bilo ko,” ubacila se Lauren iz marketinga, zapanjena. “Šta ako to bude… ne znam… kurir?” Njene oči su bile širom otvorene, ali Ethan je samo odsečno odgovorio: „Onda ću oženiti kurira. Posao je posao. Ljubav je precenjena. Hajde da vidimo šta će sudbina izabrati.“
Taj trenutak je bio kao grom u tišini. Tišina je bila toliko gusta da je bio jedini zvuk koji se čuo – tik-tak skupog sata na zidu. Onda su se začuli koraci iz hodnika, vrata su zadrhtala. Ethan je mirno gledao, ali duboko u njemu, srce mu je počelo da lupa. Vrata su se polako otvorila… i on je ustao iz stolice, kao da ga je nešto pogodilo.
Na pragu je stajala mlada žena u jednostavnoj crnoj haljini, sa fasciklom u ruci. Njena kosa bila je skupljena u nisku punđu, a oči su joj odavale odlučnost i umor istovremeno. „Izvinite što kasnim,“ rekla je, očito iznenađena što su svi pogledi usmereni ka njoj.
Ethan je pokušao da progovori, ali glas mu je zastao. „Ko… ko ste vi?“ Upitao je, potpuno zbunjen.
„Nova pravnica,“ odgovorila je mirno. „Poslata sam iz partnerske firme da potpišem ugovor o licenciranju. Rekli su mi da vas nađem ovde.“
Sala je bila nijema. Travis je pogledao Ethana sa poluosmehom, kao da ga je gledao i govorio mu: Pa, evo ti je. Ethan je osetio kako mu srce kuca brže nego što je želeo da prizna. Njegov cinični izazov sada je imao lice. I to lice ga je razoružalo.
„Sedite,“ rekao je, možda pregrubo, a zatim se ispravio. „Molim vas.“ Žena je sela, nesvesna da je upravo postala deo opklade koja će promeniti živote svima u prostoriji.
Sastanak je nastavio, ali Ethan nije čuo ni jednu rečenicu. Njegove oči su stalno prelazile na nju, beležeći svaki njen pokret, način na koji odgovara na pitanja. Nije mogao da veruje kako je sve to izgledalo jednostavno, iskreno, iako je znao da je cela situacija počela kao šala.
Kada je sastanak završio, i svi su ustali, Ethan je prišao. „Ostani još trenutak,“ rekao je tiho.
Ostali su izašli, ostavljajući ih same.
„Znam da zvuči ludo,“ počeo je, „ali imam jedno pitanje.“ Njegov glas je bio nežan, ali i ozbiljan. Ona ga je pogledala pravo u oči. „Izvolite.“
„Verujete li u brak na prvi pogled?“ Njene obrve su se podigle. „Molim?“
„Rekao sam timu da ću zaprositi prvu ženu koja uđe na ova vrata,“ priznao je. „I onda ste ušli vi.“
Umesto da se nasmeje ili uvredi, žena je spustila fasciklu. „I šta sada?“
„Ne znam,“ rekao je iskreno. „Ali ako je ovo početak, želeo bih da vas upoznam. Van kancelarije. Bez pritiska.“
Njene usne su se iskrivile u osmeh. „Dakle, počeli smo sa šalom, a sada ste me pozvali na sastanak?“
„Na večeru,“ ispravio ju je. „Večeras.“
Ona je ćutala nekoliko sekundi, a onda klimnula. „U redu. Ali ne u vašim skupim restoranima. Negde normalno.“
Ethan se nasmejao prvi put tog dana. „Normalno je relativno. Ali dogovoreno.“
Te večeri, prvi put posle mnogo godina, Ethan nije razmišljao o akcijama, ciframa ni investitorima. Razmišljao je o njoj – o ženi koja je neplanirano promenila sve što je mislio o ljubavi.
Večera je prošla uz smeh, razgovore o detinjstvu, o knjigama koje su voleli, o mestima na koja bi putovali. Ethan je bio zapanjen koliko mu prija nečija iskrenost.
Na kraju večeri, dok su stajali ispred njenog stana, Ethan je izgovorio: „Možda nisam spreman da se venčam sutra. Ali prvi put u životu – možda želim da pokušam.“
Ona je klimnula. „Onda počnite od nečega manjeg. Recimo, kafe sutra ujutru.“
Ethan se nasmejao. „Sutra u 9. To je dogovor.“
Kada je seo u svoj auto, Travis mu je poslao poruku: Dakle, da li je to bila šala ili početak ljubavne priče?
Ethan je otkucao samo: Početak.
I znao je da ovoga puta ne igra igru.
„Oženiću prvu ženu koja prođe kroz ova vrata,“ rekao je glavni direktor firme Ethan Kade, hladno i izazovno — a sekund kasnije, čulo se kucanje i vrata su počela da se otvaraju, ali osoba koja je ušla je bila u invalidskim kolicima.
Svi u sali su u neverici pogledali ka njemu. To nije bila šala — ton njegovog glasa bio je isuviše ozbiljan, oči isuviše mirne.
„Šefe… vi se šalite, zar ne?“ Travis je pokušao da se nasmeje, ali smeh mu je zastao u grlu.
Ethan je spustio olovku i naslonio se na kožnu stolicu. „Ne. Dosta je priče o tome da se nikada neću smiriti. Danas sve menjam. Prva žena koja uđe – ona će biti moja buduća supruga.“
„Ali gospodine, to može biti bilo ko,“ ubacila se Lauren iz marketinga, očiju širom otvorenih. „Šta ako to bude… ne znam… kurir?“
„Onda ću oženiti kurira,“ odsečno je odgovorio. „Posao je posao. Ljubav je precenjena. Hajde da vidimo šta će sudbina izabrati.“
Tišina je bila tako gusta da se čuo samo tik-tak skupog sata na zidu. A onda – koraci u hodniku. Vrata su zadrhtala.
Ethan je mirno gledao, ali duboko u grudima, srce mu je počelo da lupa.
Vrata su se polako otvorila i ušla je djevojka u invalidskim kolicima, a on je ostao šokiran…
Nastavak priče u komentaru 
