NIKADA ne bacajte pokošenu travu: EVO ZAŠTO i svaki baštovan to treba da zna!

Korišćenje pokošene trave: Kako baštovani mogu iskoristiti prirodni otpad za bolji prinos

U današnjem članku vam donosimo jednu veoma zanimljiv savjet.Dobar baštovan zna da priroda nudi bogatstvo koje ne treba odbacivati. Jedan od najvažnijih saveta koji dolazi sa gotovo 40 godina iskustva u baštovanstvu jeste da ništa ne treba da ide uzalud. Skusni baštovan, s dugogodišnjim iskustvom, ističe da je jedan od najvrednijih resursa koji se može koristiti upravo pokošena trava. Njegovo mišljenje nije samo utemeljeno na iskustvu, već i na dubokom razumevanju prirodnih procesa. On nije samo održiv, već uočava i prednosti korišćenja pokošene trave kao prirodnog resursa za obogaćivanje zemljišta i biljaka.

Za mnoge, pokošena trava je samo otpad koji završava u smeću ili kompostištu, ali iskusni baštovani ga koriste kao dragoceno gnojivo i malč. Zašto je to tako korisno? Trava ima bogat sadržaj hranjivih elemenata, uključujući azot, kalijum, fosfor, i razne organske materije, što je čini odličnim prirodnim đubrivom. Takođe, uz pomoć trave mogu se postići mnogi drugi ciljevi u bašti.

Kreiranje hranjivog gnojiva od pokošene trave

Jedan od načina na koji možete iskoristiti pokošenu travu je priprema travnog kvasa koji je izuzetno efikasan za vašu baštu. Evo kako se to radi:

1. Pripremite travu – Pokošena trava ne mora biti potpuno čista, već je idealno ako sadrži i biljke poput koprive ili maslačka. Na ovaj način, gnojivo će sadržati i dodatne mikroelemente, uključujući važan silicijum dioksid.

2. Pomešajte s vodom – Za svaku količinu trave dodajte isto toliko vode. Na primer, za 10 litara ove mešavine dodajte 40 grama superfosfata.

3. Fermentacija – Nakon što ste sve pomešali, ostavite smesu da fermentira. Ovaj proces traje oko 7-10 dana. Važno je redovno mešati i držati posudu u polusjeni. Tokom fermentacije, tečnost će formirati penu, pa je bitno da nivo tečnosti bude 20-35 cm od ivice posude.

4. Upotreba gnojiva – Nakon što je gnojivo fermentisano, možete ga koristiti. Preporučuje se da ga razredite sa kišnicom u odnosu 1:3, i potom nanesete direktno na tlo oko biljaka. Dovoljna količina je ½ litra po biljci.

5. Dodaci za poboljšanje – Kada biljke počnu da cvetaju, možete dodati i drveni pepeo ili kalijum sulfat kako biste poboljšali efikasnost đubriva.

Ostali načini korišćenja pokošene trave

Pored pravljenja prirodnog gnojiva, postoji i nekoliko drugih korisnih načina za korišćenje pokošene trave:

• Malčiranje: Pokošena trava je izvanredno korisna kao sloj malča. Malč štiti biljke od korova i pomaže u održavanju vlage u tlu. Najbolje je koristiti malo uvenulu travu, jer je ona manje sklona truljenju i obezbeđuje bolju zaštitu.

• Kompostiranje: Dodavanje pokošene trave u kompostni grob može obogatiti kompost bogatim hranljivim materijama. Međutim, trebalo bi je kombinovati sa drugim biološkim otpadom, poput kvasca i kore od voća, kako bi kompost bio kvalitetniji.

• Za uzgoj krompira: Pokošena trava može se koristiti za uzgoj krompira. Postavite krompir na željeno mesto u vrtu i prekrijte ga slojem trave visokim oko 30 cm. Povremeno zalivajte, a uskoro ćete videti prve listove. Ovo je jednostavan i efikasan način za dobijanje dobre žetve.

Zaključak

U svetu baštovanstva, prirodni resursi su od neprocenjive vrednosti, a pokošena trava je jedan od tih resursa koji se često zanemaruje. Korišćenje trave kao gnojiva, malča, ili čak za kompostiranje i uzgoj krompira, može značajno poboljšati kvalitet zemljišta i doprineti većim prinosima. Baštovani sa iskustvom znaju da ništa u prirodi ne ide uzalud, i svakodnevno koriste jednostavne tehnike koje omogućavaju održivo i produktivno baštovanstvo.

Zato, sledeći put kada pokosite travu, setite se da ona nije samo otpad, već vredan resurs koji može učiniti mnogo za vaš vrt.