“Trulež mozga” – Novi izazov za mentalno zdravlje prema neurologu Ranku Raičeviću
Reč 2024. godine, prema Oksfordskom rečniku, je “trulež mozga”, što je izazvalo mnogo pažnje među stručnjacima, ali i šire javnosti. Naime, dr Ranko Raičević, jedan od najcenjenijih neurologa u regionu i predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, upozorio je na ozbiljan problem koji pogađa sve više ljudi – mentalno iscrpljivanje izazvano ogromnim brojem informacija kojima smo svakodnevno izloženi.
Raičević je na TV Prva objasnio kako sve veća količina informacija, koje do nas dolaze brzinom svetlosti, ima ozbiljan uticaj na naš mozak. “Mozak sve teže raspoznaje šta je bitno, a šta nije,” rekao je on, naglašavajući kako preopterećenost informacijama stvara velike poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju, jer se mozak jednostavno ne snalazi sa tolikom količinom podataka. Prema njegovim rečima, danas je lako primetiti da ljudi više ne razmišljaju jasno ni o osnovnim stvarima, te se često muče u donošenju odluka koje su nekada bile jednostavne.
Uticaj interneta i digitalnih tehnologija na mozak
Raičević je istakao da je internet i digitalna komunikacija direktno odgovoran za ovaj fenomen. Započeo je razmatranje sa 2007. godine, kada je istraživanje pokazalo da je korišćenje e-maila već tada imalo negativan uticaj na sposobnost mozga da se koncentrira, smanjujući kapacitet za skladištenje informacija za čak 25%. U današnjem digitalnom dobu, kada smo stalno izloženi raznim vrstama podataka i informacija putem interneta, društvenih mreža i drugih digitalnih izvora, Raičević tvrdi da mozak jednostavno ne može da procesuira sve te informacije, što dovodi do mentalnog umora i smanjenja kapaciteta za razmišljanje.
“Pre 20 godina, ljudi su mogli da održe pažnju na ekranu 2,5 minuta, a sada ne mogu ni 35 sekundi,” naglasio je Raičević, dodajući da se mozak sve brže umara jer nije u stanju da procesuira previše podataka. Osim toga, preplavljenost informacijama dovodi do toga da se mozak gubi u svakodnevnim odlukama, čak i oko banalnih stvari, jer je kapacitet za racionalno razlučivanje smanjen.
Digitalna demencija: Nova pretnja za mentalno zdravlje
Raičević je u razgovoru pomenuo i digitalnu demenciju, fenomen koji postaje sve češći u savremenom društvu. Prema njegovim rečima, to nije klasična demencija, već preopterećenost informacijama, zbog čega mozak više ne može da skladišti nova saznanja. Naš mozak postaje preplavljen stalnim dolaskom novih podataka, a stari podaci ne ostaju u memoriji. Raičević je ovo ilustrovao sa metaforom: “Fenomen ‘supa sa praznim dnom’ – stalno uzimamo supu, ali ona nikada ne prestaje da dolazi, pa se mi osećamo kao da moramo da je uzimamo, što vodi do prezasićenja.”
Ovaj proces, prema njegovim rečima, “uništava sposobnosti mozga” i može se posmatrati kao aktivna destrukcija, koju mi sami omogućavamo korišćenjem tehnologije u tolikoj meri. “Trulež mozga” je dakle rezultat naše zavisnosti od ekrana, gde provodimo šest do sedam sati dnevno, što je za Raičevića potpuno neverovatno.
Kako zaštititi mentalne kapacitete?
Dr Ranko Raičević je, ipak, ponudio i rešenja za zaštitu mentalnog zdravlja. Jedno od ključnih rešenja je smanjenje izloženosti nepotrebnim informacijama. “Moramo da se rešimo tolikog pristupa informacijama. To je poput zavisnosti,” istakao je neurolog. On savetuje da u određenim prilikama, kao što je vreme u kafani ili kod kuće s porodicom, treba isključiti telefone, čime bismo sebi omogućili da se opustimo i sačuvamo mentalnu jasnoću.
Osim toga, fizička aktivnost je važna za mozak, jer poboljšava cirkulaciju i doprinosi boljoj funkciji mentalnih procesa. Takođe, san je neophodan, a Raičević naglašava da mozak treba sedam do osam sati sna kako bi mogao normalno da funkcioniše. Bez dovoljno sna, mozak je pod stalnim stresom i ne može da se regeneriše, što vodi ka daljoj mentalnoj iscrpljenosti.
Zaključak
Dok tehnologija i digitalni svet nastavljaju da se razvijaju, neurolog dr Ranko Raičević upozorava na “trulež mozga” kao ozbiljan zdravstveni problem koji sve više ljudi pogađa. Preopterećenost informacijama, prekomerno korišćenje tehnologije i smanjenje mentalnih kapaciteta postaju ozbiljan izazov za zdravlje našeg mozga. Kroz promene u svakodnevnim navikama, smanjenje digitalne zavisnosti, fizičku aktivnost i kvalitetan san, možemo zaštititi svoje mentalne kapacitete i obezbediti da naš mozak funkcioniše na optimalnom nivou.
