Naučna istraživanja o procesu umiranja otkrila su fascinantne i bizarnu dinamiku u poslednjim trenucima života. Iako smrt ostaje misterijum, lekar James L. Hallenbeck, specijalista za palijativnu negu, proveo je godine proučavajući fiziološke promene koje se dešavaju pri samom kraju života, osvetljavajući tačan redosled u kojem se gube ljudska čula.
Prvi znakovi pred smrt
Prema Hallenbecku, prva stvar koja nestaje kako se smrt približava jeste apetit. Telo prepoznaje da mu više neće biti potrebni hranljivi sastojci, te postepeno prestaje imati potrebu za hranom. Psihološki gledano, ovo može biti signal pripreme za prelazak u „sledeće putovanje“, kako mnogi doživljavaju smrt.
Nakon gubitka apetita, osećaj žeđi takođe iščezava. Iako lekari ili voljeni mogu nuditi vodu, telo usporava sve funkcije, uključujući sposobnost za hidrataciju, čineći unos tečnosti suvišnim.
Postepeno gubljenje čula
Sljedeći gubitak je sposobnost govora. Iako fizički aparat za govor ostaje funkcionalan, mozak prestaje slati signale potrebne za izražavanje. Hallenbeck smatra da ovo može biti interpretirano kao način „otpuštanja“, jer osoba više ne komunicira sa živima.
Ubrzo nakon toga, gubi se vid. Iako su halucinacije uobičajene, mnogi ljudi u poslednjim trenucima života prijavljuju viđenja voljenih osoba koje su već preminule, ili pak apstraktne slike, boje ili svetlosne fenomene.
Nakon što je vid izgubljen, dolazi i nestanak osećaja dodira. Umirući više ne osećaju fizički kontakt s voljenima, iako fizičko držanje ruke može pružiti određenu utehu.
Poslednje čulo – sluh
Sluh je često poslednje čulo koje nestaje. Iako osoba možda nije sposobna da komunicira ili reaguje na dodir, veruje se da još uvek može čuti. Neki smatraju da sluh ostaje kako bi osoba mogla čuti poslednje reči voljenih ili čak pevati poslednje pesme.
Aktivan proces umiranja
Kroz sve ove promene, telo ulazi u fazu tzv. „aktivnog umiranja“, kada energija opada, a spavanje postaje sve češće. To je period ubrzanog slabljenja organizma, koji prati smanjenje krvnog pritiska, hladnu kožu i promene u boji noktiju. Osobe koje prežive srčani zastoj često opisuju intenzivne doživljaje u tom nesvesnom stanju, povezane s iznenadnim otpuštanjem neurohemikalija u mozgu.
Zadnji trenuci života obeleženi su dubokom nesvesnošću i fiziološkim promenama koje pripremaju telo na smrt. Disanje postaje plitko i sporije, dok srce na kraju prestaje kucati zbog nedostatka kiseonika, što označava kraj fizičkog života.
BONUS TEKST
Milan Kalinić je poznat kao jedan od najprepoznatljivijih TV lica u Srbiji, ali njegov put ka popularnosti nije bio tipičan. Iako ga većina ljudi prepoznaje kao uspešnog voditelja, zanimljivo je da je njegova karijera započela kao glumac. Kalinić je diplomirao glumačku akademiju, ali je odlučio da se posveti vođenju televizijskih programa, čime je postao poznatiji po svom šarmu, duhovitosti i vještinama prezentacije.
Glumačka pozadina i prelazak u voditeljski svet
Iako je prepoznat kao jedan od najuspešnijih TV voditelja, Milan Kalinić često je zanemaren kao glumac. Njegov glumački talent nije uvek bio u prvom planu, ali je i dalje ostavio trag u svetu filma i televizije. Iako se nije često pojavivao na velikim ekranima kao neki drugi kolege, Kalinić je svojim radom kao voditelj stekao izuzetnu popularnost. Njegov šarm i sposobnost da poveže gledatelje s programima učinili su ga omiljenim, dok je istovremeno uspevao da zadrži privatnost i distancu od previše pažnje.
Njegova uloga voditelja, koja je postala njegov zaštitni znak, donela mu je ogromnu prepoznatljivost. Često ga povezujemo s mnogim popularnim televizijskim formatima, a u njegovoj karijeri, trenutak prepoznavanja došao je 2002. godine kada je postao voditelj emisije „Leteći start”. Ovaj projekat mu je otvorio vrata za dalji rad na mnogim uspešnim emisijama kao što su „Ruski rulet”, „Sve za ljubav” i „Big Brother”. Kroz ove projekte, Kalinić je izgradio reputaciju vrsnog voditelja, koji je stekao i ljubav publike i povjerenje produkcijskih kuća.
