Produženi toplotni talas koji je zahvatio region i trajaće do kraja naredne sedmice ostaviće ozbiljne posledice po biljnu proizvodnju, a naročito će pogoditi povrće koje se uzgaja u vrtovima, plastenicima i na otvorenim površinama. Temperature koje dostižu i prelaze 35°C negativno utiču na različite aspekte razvoja biljaka – od rasta, sazrevanja, do oprašivanja i ukusa samih plodova.
- Među vrstama koje su najosetljivije na ekstremnu toplotu nalaze se paradajz, krastavci, tikvice, paprika, patlidžan i mahune. Svaka od njih reaguje drugačije, ali zajednički faktor je stres kojem su biljke izložene i potreba za pažljivom negom u ovim uslovima.
Kod paradajza, iako voli sunce i toplotu jer potiče iz južnih krajeva, prekomerna vrućina usporava njegov razvoj. Plodovi često pocrvene spolja, ali ne sazrevaju u potpunosti, što je posledica smanjene proizvodnje etilena, hormona odgovornog za dozrevanje. Osim toga, visoke temperature remete transport šećera i drugih hranljivih materija iz lišća u plodove, a mogu izazvati i vršnu trulež, opekotine ili deformacije.
- Pored toga, oprašivanje je otežano jer polen postaje sterilan na visokim temperaturama, što direktno utiče na broj uspešnih oplodnji. Iako paradajz ima veću toleranciju na sušu nego druge biljke, dugi period bez dovoljno vode izaziva fiziološki stres, usporava fotosintezu i smanjuje ukupnu otpornost biljke.
Krastavci i tikvice, koje su poznate po brzom rastu i velikoj potrebi za vodom, takođe trpe velike štete. Kod krastavaca se često javlja gorki ukus, što je posledica povećanog stvaranja jedinjenja poznatog kao kukurbitacin pod uticajem stresa. Plodovi mogu biti nepravilno razvijeni, a oprašivanje je dodatno otežano zbog smanjenog broja aktivnih oprašivača poput pčela.
- Tikvice, naročito mlade, imaju nježnu koru i brzo zadobijaju opekotine kada su izložene direktnom suncu. Ako nema redovnog zalivanja, vrlo brzo dolazi do venuća i propadanja biljke.Paprika, iako voli sunčane uslove, ne podnosi sušu. Za nju se često kaže da voli da ima glavu u suncu, a noge u vodi. Nedostatak vlage dovodi do toga da plodovi budu manje mesnati, gorkasti i podložniji pojavi vršne truleži. Njeno zdravlje direktno zavisi od količine vode koju prima.
Patlidžan, biljka s mekanom i osjetljivom korom, u ovakvim uslovima može doživeti spaljivanje plodova, a cvetovi često ne razvijaju plodove zbog smanjene plodnosti. Plodovi koji ipak nastanu često su deformisani i lošeg kvaliteta.Mahune, sa druge strane, reaguju na toplotni stres tako što odbacuju cvetove, što znači da neće doći do formiranja plodova. Ukoliko se plod i razvije, često je suv, kratak ili nepravilnog oblika.
Kako pomoći biljkama u ovim uslovima?
- Najvažnija mera jeste redovno i obilno zalivanje, ali u pravo vreme – najbolje ujutru ili uveče, kada je temperatura niža i voda ne isparava tako brzo. Treba izbegavati zalivanje po jakom suncu jer to može izazvati dodatne opekotine na listovima.
Preporučuje se i malčiranje zemlje oko biljaka kako bi se duže zadržala vlaga. Malč može biti u obliku slame, sijena, piljevine, pa čak i kartona. Time se smanjuje isparavanje vode, hladi koren i smanjuje rast korova.Dodatno, biljke mogu biti zaštićene pomoću agrotekstila ili mreže za senčenje, naročito u plastenicima gde se temperatura dodatno akumulira. Ventilacija je od ključnog značaja u zatvorenim prostorima, pa treba omogućiti dobar protok vazduha.
- Kao pomoć u jačanju otpornosti biljaka, preporučuje se upotreba biostimulatora – preparata koji sadrže alge, amino kiseline, huminske kiseline ili druge prirodne ekstrakte. Oni pomažu biljkama da lakše prebrode stres, poboljšavaju fotosintezu i podstiču bolji rast i razvoj.Biostimulanse možete nabaviti u većim trgovinama specijalizovanim za baštovanstvo, ali moguće je i pripremiti ih kod kuće, na primer od koprive ili gaveza, koji su poznati po bogatstvu minerala i korisnih mikroelemenata.
U zaključku, iako visoke temperature predstavljaju ozbiljan izazov za povrtare, uz pravilnu negu, navodnjavanje, zaštitu od sunca i prirodne stimulanse, moguće je očuvati zdravlje biljaka i umanjiti štetu. Briga i prilagođavanje su ključ uspešnog uzgoja u vremenskim ekstremima koji su, čini se, sve češći.
