Bušmani su jedno od najstarijih plemena na svetu, sa istorijom koja seže hiljadama godina unazad. Poreklo im je iz sušnih regiona južne Afrike, uključujući Bocvanu, Namibiju, Južnu Afriku i Angolu. Iako danas broje oko 100.000 pripadnika, njihova populacija je na ivici izumiranja zbog uticaja zapadnjačke kulture i promene životnih uslova.
Bušmani su poznati po svom dubokom poštovanju prema prirodi i neverovatnoj sposobnosti preživljavanja u surovim pustinjskim uslovima. Njihovo znanje o lokalnoj flori i fauni omogućava im da prežive i očuvaju svoju tradiciju. Žive u plemenskim zajednicama koje se dele na lovce i sakupljače, a njihova nomadska priroda znači da nemaju stalno mesto prebivališta, već su u stalnoj potrazi za hranom.Njihove kućice su jednostavne i napravljene od trave, šiblja ili koža, a mogu se sagraditi za jedan dan. Sve što imaju nose sa sobom, što im omogućava lakšu mobilnost.
Bušmani love lukom i strelom, a omiljena hrana im je babun, zbog visokog sadržaja masti. Takođe, sakupljaju jestivo korenje i druge delove biljaka. Njihova ishrana je prilagođena sušnim uslovima u kojima žive.
Ritualni plesovi i muzika igraju važnu ulogu u njihovom društvu, koriste se za duhovno uzdizanje, lečenje i povezivanje zajednice. Bušmani su šamanisti, veruju u spiritualno biće Kagen, stvaralac mnogih stvari i junak brojnih mitova. Takođe veruju u dva boga – jedan na istoku, drugi na zapadu – i u duhove mrtvih, ali nemaju obožavanje predaka.Svaki muškarac može imati jednu ženu, a nakon nekog perioda, parovi često zamene partnere bez ljubomore. Deca ostaju sa majkom i cela zajednica brine o njihovom vaspitanju. Mladi imaju mogućnost da pronađu buduće partnere u drugim grupama i žive sa njima pre nego što se vrate u matično pleme.
Bušmani su genetski jedinstveni jer su naučnici otkrili da kod njih ne postoji “priliv novih gena”. Ova izolovanost ih čini posebnim i razlikuje ih od ostalog afričkog stanovništva. Njihova prilagođenost sušnim uslovima očituje se kroz fizičke karakteristike poput niskog rasta, specifične strukture kose i steatopigije kod žena, što im omogućava efikasno preživljavanje u pustinji.
Bušmani su medicinski fenomen zbog nedostatka znojnih žlezda, nemogućnosti da pljunu i izuzetne zaštite ženskih polnih organa velikim usnama. Oni se savršeno orijentišu u svom jednoličnom nepreglednom području i ne postoje zapisi da se neko od njih izgubio ili umro od žeđi.
Njihova veština paljenja vatre je fascinantna – koriste dva štapića, od kojih se tvrđi okreće u rupi u mekšem komadu, sa suvim lišćem ili travom kao potpalom. Takođe, poznati su po upotrebi biljaka kao što je punku punku, koja ima halucinogene efekte i koristi se u ritualima.Tradicionalni metod paljenja vatre je s dva štapića. Tvrđi štapić drži se među dlanovima i brzo okreće u rupi udubljenoj u mekšem komadu štapića koji se pridržava stopalima. Suvo lišće ili trava služi kao potpala koja će lako planuti.Obično je koriste kako bi pušili punku punku, halucinogenu biljku koja je nekoliko puta jača od marihuane. Ovaj ritual predstavlja deo njihove tradicije.
Bušmani su narod sa bogatom istorijom i tradicijom koja traje hiljadama godina. Njihov način života i prilagođenost prirodi su fascinantni i predstavljaju važan deo ljudskog nasleđa. Iako se suočavaju sa mnogim izazovima, njihova otpornost i sposobnost preživljavanja i dalje impresioniraju i inspirišu svet.
