U današnjem članku vam donosimo zanimljivu priču o ženama koje su se susrele s životnim izazovima i kako su se sa njima nosile. Ova priča govori o ženi koja je odlučila ostati uz svog bolesnog oca, čak i kada su joj okolnosti bile izuzetno teške.
- Njeno ime je bila Jelena, a život joj se promenio za jedan dan. Tada je njen muž, zbog sitnih nesuglasica, odlučio da izbaci njenog oca iz njihovog doma. Sve je počelo sa jednostavnom molbom njenog tasta da zatvore prozor, jer mu je bilo teško disati nakon poslednje terapije.
No, njen muž, koji je stajao u vratima, bio je uznemiren zbog mirisa koji mu je podsećao na bolnicu. “Ovdje je hladno… Zatvori prozor,” rekao je tast, dok su na stoliću pored njega bile tablete, šprice i kapljice. Njena reakcija je bila suprotnost – pokušala je da objasni da je njen otac bolestan i da samo pokušava da preživi.
- “Vidite to, teško mu je,” rekla je tiho. Međutim, muž je reagovao oštro, govoreći: “To je tvoj otac. Proživio je svoj život. Sada je moj red.” Teške reči koje su ostavile neizbrisiv trag. Dan kasnije, muž je odlučio da oduzme sve stvari njenog oca i pronađe mu dom za starije osobe.
Jelena nije mogla da dozvoli da joj otac bude odveden. Uzela je stvar u svoje ruke, iznajmila malu sobu i nastavila sa životom. Radila je dva posla, jedan kao prodavačica, a drugi noću kao online prevodilac, kako bi mogla da izdrži sve troškove za njegu svog oca. Novac je išao na lekove, tretmane, pa čak i pomoć negovateljice koja je dolazila tokom vikenda.
U tih osam meseci, koliko je Jelena brinula o svom ocu, on nikada nije prigovarao. “Ti si dobra devojka, bolja nego što smo zaslužili,” rekao joj je jedan dan tast. Na kraju, nakon osam meseci borbe, njen otac je preminuo. No, ono što nije znao je da mu je Jelena otkrila istinu koja je menjala njenu sudbinu.
- Noć pred njegovu smrt, njen otac je šapnuo nešto što je kasnije promenilo Jelenu za ceo život. Držao je njenu ruku, teško disao, a onda joj gotovo tihim glasom rekao: “Iza starog ogledala… u mojoj radionici. Sruši zid.” Jelena nije uspela da ga pita o čemu je govorio jer je ubrzo zatvorio oči i preminuo. Iako je bila tužna, Jelena je znala da mora da sazna šta je njen otac želeo da joj kaže.
Nakon sahrane, otišla je u njegovu radionicu, iako njen muž nije želeo da ide. Zaključala je vrata iznutra, skinula ogledalo sa zida i otkrila nešto što joj je promenilo život – stari drveni etui sa satovima, koji su pripadali njenom tastu, a zapravo su bili porodično blago. Satovi, sa gravurom na francuskom jeziku i godinom 1896, bili su preživeli revoluciju. Unutra je bila i bilješka: “Jedan cijeni novo. Drugi cijeni staro. To znači da bi trebalo biti u pravim rukama.” Jelena je tada shvatila da je njen tast čuvao ovo blago za nju, jer je bila ona koja je ostala uz njega.
Iako je Jelenina priča bila emotivna i teška, ona je otkrila nešto mnogo vrednije od novca – istinsku ljubav i poštovanje, koje je njen otac čuvao do kraja svog života
