Margo Hemingvej je bila ne samo lepota koja je očaravala svet, već i osoba čiji je život bio obeležen dubokim unutrašnjim borbama i tragičnim okolnostima. Kao unuka Ernesta Hemingveja, jednog od najpoznatijih pisaca 20. veka, Margo je bila izložena javnom interesu od samog početka svog života. Međutim, iza njene spoljašnje briljante karijere modela i glumice, skrivala se tužna priča koja je na kraju završila tragično, poput mnogih drugih članova njene porodice. Ova priča nosi snažnu poruku o tome kako se mentalno zdravlje i porodične traume mogu odraziti na život pojedinca, uprkos spoljašnjem uspehu.
Početak karijere i uspesi
Margo Luiz Hemingvej rođena je 16. februara 1954. godine u Portlandu. Ime koje je nosila bilo je inspirisano vinom Château Margaux, koje su njeni roditelji, Džek Hemingvej i Bajri, često konzumirali. Margo je odrasla u Ajdahu, kao srednja od tri ćerke, a sa 19 godina preselila se u Njujork zajedno sa ocem. Tamo su je ubrzo primetili modni agenti, što je bio početak njene karijere u svetu mode.
Njena lepota i harizma brzo su postali prepoznatljivi, a 1970-ih godina Margo je potpisala istorijski ugovor sa Faberžeom, za reklamiranje njihovog parfema „Bejb“. Ovaj ugovor označio je prekretnicu u njenoj karijeri, jer je postala prva manekenka koja je ostvarila tako velik poslovni uspeh. Ubrzo nakon toga, njeno lice počelo je da se pojavljuje na naslovnicama najpoznatijih magazina, a Margo je postala ikona mode i stila.
U isto vreme, njeno ime bilo je povezano sa slavnim ličnostima, jer je često boravila u Studio 54, kultnom klubu u Njujorku, u društvu Mika Džegera i Lajze Mileni. Mnogima je izgledalo kao da je Margo imala sve – uspeh, slavu, i priznanje.
Skriveni problemi i borba sa demonom unutrašnjih borbi
Međutim, iza glamura i uspeha, Margo je bila duboko pogođena mentalnim problemima. Iako je spolja delovala kao da ima savršen život, Margo je bila žrtva bulimije, alkoholizma, opijata i depresije. Ove unutrašnje borbe nije skrivala od javnosti, već je otvoreno pričala o njima. U jednom intervjuu za magazin “Pipl” iz 1988. godine, Margo je priznala da je postati slavna za nju bilo kao da je ušla u centar uragana. „Zvuči glamurozno, i bilo je. Jako sam se zabavljala, ali sam bila i veoma naivna… Nisam očekivala da ću sresti toliko profesionalnih pijavica“, izjavila je Margo.
Njeni problemi su, delimično, bili povezani sa porodičnim tragedijama. Margo je imala disleksiju, a tragedija je još veća jer je njen deda, Ernest Hemingvej, oduzeo sebi život kada je ona imala samo sedam godina. Ovaj gubitak ostavio je dubok trag na Margo, a istovremeno su je mučili epileptični napadi. Mnogi lekari su smatrali da su ovi napadi rezultat trauma iz njenog detinjstva, iako su se nastavljali tokom njenog života. Margo je pokušavala da izlazi iz svojih problema kroz rehabilitacije, ali unutrašnji nemir je bio prisutan sve vreme.
Ljubavni život i brakovi
Margo Hemingvej je bila u dva braka. Prvi brak sa Erolom trajao je samo tri godine, a zatim je 1979. godine stala pred matičara sa Bernardom Fošierom, filmskim rediteljem venecuelansko-francuskog porekla. Ovaj brak, kao i prethodni, završio je razvodom.
Zbog depresije i mentalnih problema, Margo nikada nije završila srednju školu, iako je bila prepoznata kao jedna od najlepših žena svog vremena. Njen život, uprkos spoljašnjoj lepoti, bio je ispunjen teškim borbama, koje su se očigledno odražavale na njenu sposobnost da se nosi sa stresom i životnim izazovima.
Tragičan kraj života
Tragičan epilog Margo Hemingvej dolazi 1996. godine, kada je preminula u 42. godini života. Uzrok smrti bio je fenobarbital, sedativ koji je uzela u prekomernim količinama. Njeno telo je pronađeno u njenom stanu u Santa Monici, ali nije odmah bilo otkriveno, što je dodatno pogoršalo tragičnu sliku njenog kraja. Margo je postala peta osoba u svojoj porodici koja je oduzela sebi život, a ova tragična sudbina samo je nastavila obrazac porodične patnje.
Zaključak
Margo Hemingvej, uprkos svom izuzetnom uspehu u svetu mode i filma, bila je žrtva dubokih unutrašnjih borbi. Spoljašnji izgled i slava koje su joj omogućile vrata prestižnog sveta mode nisu mogle da je zaštite od mentalnih problema koji su je progonili. Njena tragična sudbina nas podseća na to kako je važno obratiti pažnju na mentalno zdravlje, bez obzira na spoljašnje uslove i okolnosti. Margo, poput mnogih članova svoje porodice, bila je pogođena porodičnim prokletstvom, što je na kraju rezultiralo njenom preranim smrtu. Njen život je snažna opomena o tome koliko duboko i snažno mentalne bolesti mogu uticati na pojedince, čak i na one koji spolja deluju kao da imaju sve.
