Danas je Aleksandar Đurić poznat kao vrhunski nogometni trener, koji je nedavno ostvario značajnu saradnju s klubovima u Vijetnamu. Iako je izuzetno uspešan u trenerskoj karijeri, Đurić nije zaboravio korene i nastavlja promovisati sport među mladima, naglašavajući važnost fizičke aktivnosti za zdravlje i razvoj.
Rani život i izazovi
Aleksandar Đurić je rođen i odrastao u malom mestu Lipac, iznad Doboja, u skromnoj kući na brdu. Iako je od malih nogu gledao kajakaše koji su trenirali u lokalnom klubu, nije razmišljao o sportu, niti o veslanju. Međutim, zbog zdravstvenog problema poznatog kao “kokošije grudi”, bio je primoran da se posveti sportu, što je postao prekretnica u njegovom životu. Iako nije bio vešt u plivanju, odlučio je uložiti trud u sport, a ovo je bio beg od stvarnosti, jer je odrastao u teškim porodičnim uslovima. Otac mu je bio alkoholičar, što je ozbiljno uticalo na porodični život.
“Znao sam da nemam ništa, ali sam se pomirio s tim. Koliko se trudim na treningu, toliko ću da postignem”, priseća se Aleksandar, govoreći o svojim prvim trenucima u sportu. Treninzi, koji su često uključivali naporno trčanje i vežbe u prirodi, pomogli su mu da postane vrhunski sportista.
Rat: Tragedija i prekretnica
Rat je bio trenutak kada je sport postao njegova jedina svetla tačka. Đurić je bio poslat u Vukovar, grad prepun užasa. Rat mu je odneo mnoge članove porodice, uključujući majku, koja je poginula u granatiranju. “Bila je dalja od mesta udara, ali je ipak poginula”, kaže Aleksandar, prisjećajući se tragedije koja je zadesila njegovu porodicu. Ove teške životne okolnosti pomogle su mu da odraste i shvati duboko značenje života i smrti.
“Nikada nisam imao strah od smrti. Možda sam bio premlad za to, ali nisam se bojao da stanem pred svoje sudbine”, ističe on, govoreći o trenutnim izazovima koji su oblikovali njegov karakter.
Neočekivana fudbalska karijera
Nakon izlaska iz zatvora, Đurić je otišao u Pančevo, gde su ga ljubazni ljudi primili kao porodicu. Fudbal je postao njegova nova strast, iako je prethodno bio poznat kao kajakaš. Početak fudbalske karijere započeo je u Mađarskoj, gde je igrao kao levi bek, prateći stil igre velikih fudbalskih zvezda poput Roberta Carlosa i Paola Maldinija. Ovaj prelazak iz kajaka u fudbal bio je, kako kaže, “neverovatan” jer nije ni sanjao da bi mogao da postane fudbaler.
Nakon što je stekao iskustvo u Mađarskoj, Đurić je nastavio svoju karijeru u Australiji i Singapuru, gde je postao fudbalska legenda, postigavši više od 400 golova.
Olimpijske igre: Izazovi i uspeh
Jedan od najvažnijih trenutaka u njegovom životu bio je poziv za Olimpijske igre 1992. godine u Barseloni, gde je učestvovao u kajaku kao deo delegacije Bosne i Hercegovine. To je bio vrlo emotivan trenutak jer su njegov otac i brat bili u vojsci Republike Srpske i borili se protiv iste zastave pod kojom je nastupao. Iako je bio pod velikim emocionalnim stresom, Đurić je učestvovao na takmičenju i zauzeo sedmo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi, što je bilo impresivno s obzirom na sve što je prošao.
Fudbalska karijera u Singapuru i poslednje godine
Đurić je tokom svoje fudbalske karijere postao najbolji fudbaler Singapura, osvajajući mnoge nagrade i nastupajući za reprezentaciju. Međutim, nakon povlačenja iz profesionalnog sporta, posvetio se svojoj porodici. Danas živi u Maleziji, gde se bavi humanitarnim radom i pomaže deci. On i njegova žena imaju dvoje biološke dece, kao i usvojenog sina, Emanuela, koji je poluindijac i koji je postao važan deo njihove porodice.
Zaključak
Život Aleksandra Đurića je priča o izdržljivosti, upornosti i borbenosti. Iako je odrastao u teškim uslovima, prošao kroz rat i lične tragedije, uspio je da postigne vrhunske sportske rezultate i postane inspiracija za mnoge. Danas, Đurić je posvećen pomoći mladima i promociji sporta, dok se istovremeno sećajući svog puta i izazova koji su oblikovali njegov život.
