Kupili ste ljepljive trake, postavili mrežice na prozore, ali se čini da uvijek postoji neka uporna muha koja pronađe način da se uvuče u kuću. Tada obično smotate novine ili dohvatite mlatilicu i krenete u lov, mašući okolo dok ne uspijete izbaciti dosadnu zujalicu. No umjesto da se mučite i riskirate upalu mišića od silnog mahanja, postoji jednostavan trik koji će vam olakšati život.
Sve što vam treba su 3 do 4 limuna. Prerežite ih napola i rasporedite na rešetku u pećnici. Ostavite ih tako preko noći, uz otvorena vrata pećnice.
Sutradan zatvorite pećnicu i uključite je na niski stupanj, oko 100°C. Nije potrebno peći limune – dovoljno je da se toplina lagano oslobodi njihov miris. Kada limuni omekšaju i počnu ispuštati aromu, bacite ih u smeće.
Rezultat? Vaša kuća će danima mirisati svježe na limun, a ono što je još važnije – taj miris će odbijati muhe, koje ga jednostavno ne podnose. Na ovaj način ne samo da ćete uživati u ugodnom citrusnom mirisu, nego ćete se i riješiti dosadnih zujalica bez ikakvih napora.
BONUS TEKST
Kamaja Mobli provela je 18 godina života pod lažnim imenom, nesvesna da žena koju je zvala majkom nije osoba koja ju je donela na svet. Odrasla je kao Aleksis Keli Manigo, verujući da je Glorija Vilijams njena biološka majka, da bi tek na pragu odraslog doba otkrila istinu koja je razbila njen svet na dve stvarnosti. Danas, 27 godina kasnije, ona za obe žene kaže „mama“ i pokušava da spoji dva paralelna života u jednu jedinu istinu.
- Sve je počelo u julu 1998. godine, u bolnici „University Medical Center“ na Floridi. Šanara Mobli, šesnaestogodišnja devojka, tek je rodila svoju ćerku kada je u sobu ušla žena u plavoj uniformi. Predstavila se kao medicinska sestra i s osmehom uzela bebu iz majčinog naručja, navodno da bi obavila rutinsku kontrolu. Ali ta žena nije bila bolničarka – bila je Glorija Vilijams, koja je nedelju dana ranije izgubila dete u trudnoći. Bez ikakve pretnje, mirno je izašla iz porodilišta i nestala bez traga, ostavivši za sobom majku slomljenu tugom.
Kamajin novi život počeo je pod tuđim identitetom. Odrasla je u malom gradiću u Južnoj Karolini, okružena ljubavlju i pažnjom. Za nju je Glorija bila sve – roditelj, učitelj i oslonac. Nikada nije posumnjala u priču koju joj je servirala o svom poreklu, sve do 18. godine, kada je pokušala da se zaposli i zatražila lične dokumente. Tada se sve raspalo. Istina o njenom identitetu i otmici izašla je na videlo, a Kamaja je preko noći iz „obične“ devojke postala deo jednog od najpoznatijih slučajeva otmica novorođenčadi u istoriji SAD.
- Suđenje Gloriji Vilijams 2018. godine podelilo je naciju. Dok je sudija izricala kaznu od 18 godina zatvora, Kamaja je stajala rastrzana između dve žene. S jedne strane, njena biološka majka Šanara Mobli, koja je 18 godina čekala da ponovo zagrli svoju ćerku. S druge strane, Glorija – žena koja ju je ukrala, ali i odgajila s ljubavlju. „Glorija jeste moja majka. Volela me je bezuslovno i naučila kako da budem snažna,“ napisala je Kamaja u pismu upućenom sudu, pokušavajući da joj smanji kaznu.
Bol Šanare Mobli bio je neopisiv. „Plakala sam svake noći. Samo sam želela da je ponovo držim,“ rekla je pred sudom. Njihov prvi susret bio je daleko od idiličnog – za Šanaru, saznanje da njena ćerka i dalje Gloriju zove „mama“ bilo je gotovo nepodnošljivo. „Ja sam tvoja majka, Kamaja! Ne bi trebalo da biraš sa kim ćeš slaviti Dan majki,“ zavapila je.
- Ipak, vreme je donelo određeno pomirenje. Tri godine kasnije, Kamaja i Šanara su objavile zajedničku fotografiju na kojoj se grle i smeju. Iako nisu ništa rekle, slika je govorila više od reči – oproštaj i pokušaj da se zaceli rana koja je obeležila njihove živote.
Danas, Kamaja vodi dvostruki život – koristi oba imena i nosi težinu dve istine. Na društvenim mrežama ima dva profila, jedan za Aleksis, drugi za Kamaju. Njena biološka porodica pokušava da joj bude bliska, dok je Glorija, koja služi zatvorsku kaznu, upisala master studije i učestvuje u humanitarnim programima.
- „Ništa ne može izbrisati prošlost,“ napisala je Kamaja u jednom od svojih pisama, „ali volim obe svoje majke. One su deo mene.“
Dok čeka dan kada će Glorija izaći na slobodu 2032. godine, Kamaja ostaje žena koja pokušava da spoji dve polovine sebe u jednu celinu. Njena priča je svedočanstvo o ljubavi, oproštaju i snazi da se pronađe smisao i u najtežim životnim istinama.
