Za svakog ko ima kuću sa dvorištem, ideja o uređenoj bašti u kojoj se može uživati s porodicom i prijateljima često predstavlja ostvarenje sna. Vreme, trud i resursi uloženi u taj prostor donose zadovoljstvo kroz mir, lepotu i zajedničke trenutke na otvorenom.
- Ipak, ni najlepše sređeno dvorište nije imuno na iznenadne probleme. Malo šta izaziva veće razočaranje od prizora raskopanog zemljišta i malih brežuljaka koji su se pojavili preko noći – jasan znak da su se krtice uselile u vašu baštu.Ove male podzemne životinje nisu lako vidljive, ali su njihove aktivnosti itekako očigledne. Krtice žive ispod površine zemlje tokom cele godine, a najaktivnije su u periodima kada je zemljište vlažno. Na prvi pogled, njihovo prisustvo deluje kao prava štetočinska najezda, ali istina je mnogo nijansiranija.
Po svom karakteru, krtice su mesožderi, hrane se insektima, glistama i larvama, te na taj način doprinose očuvanju ekološke ravnoteže u zemljištu. Njihovo prisustvo, iako vizuelno narušava izgled dvorišta, zapravo može imati i korisne efekte. Upravo zato mnogi stručnjaci savetuju da se ove životinje ne uništavaju, već humanim metodama proteraju sa svog imanja.
- Srećom, postoji niz prirodnih i bezbednih metoda za rasterivanje krtica, a mnoge od njih se oslanjaju na stvari koje već imamo kod kuće. Ključ uspeha je u strpljenju i doslednoj primeni.Jedna od najjednostavnijih metoda uključuje običnu plastičnu flašu. Presecite je na pola, uklonite čep i okrenite deo sa grlom naopako, pa je zabodite u rupu krtičnjaka. Kada duva vetar, boca proizvodi neprijatne zvuke koji smetaju krticama i teraju ih da napuste to područje.
Još jedan praktičan trik podrazumeva korišćenje vate natopljene limunovim sokom. Krtice ne podnose jak miris limuna, pa kada se vata ubaci u njihove prolaze, instinktivno beže od tog prostora.
- Još delotvorniji metod jeste mešavina surutke i mlaćenice. U odnosu 3:1, ova kombinacija stvara fermentisani miris koji krtice odbija. Smesa se sipa direktno u otvore, i u uslovima slabog kiseonika razvija se intenzivan miris koji ih efikasno rasteruje.Tu je i poznata metoda sa ricinusovim uljem, koje krtice takođe ne podnose. Dovoljno je rastvoriti tri kašike ricinusovog ulja u litru vode i tom tečnošću zaliti krtičnjake. Miris koji ostavlja deluje kao prirodni repelent.
Zanimljiva tehnika uključuje i pseću dlaku – formirane u male kuglice, spuštaju se u rupe, jer krtice prepoznaju prisustvo predatora po mirisu i odmah beže.U borbi protiv ovih životinja korisne mogu biti i određene biljke. Krtice ne vole miris luka, pasulja, ali ni kuhinjskih sastojaka kao što su ljuta paprika, cimet, biber, pa čak ni ustajala riba. Te mirise doživljavaju kao opasnost, zbog čega će bežati iz takvog okruženja.
- Važno je znati da nijedna metoda ne deluje preko noći. Borba protiv krtica zahteva strpljenje i istrajnost, kao i svesnost da priroda ima svoj ritam. Kada uspete da ih oterate, ostaje još jedan deo posla – sanacija dvorišta. Raskopane površine, poremećena zemlja i uništene biljke zahtevaju dodatni trud da bi se sve vratilo u prvobitno stanje.
Ipak, kada znamo da možemo rešiti problem bez nasilja, koristeći ekološki prihvatljive načine, onda i sam proces postaje deo jedne šire, odgovorne brige o prostoru u kojem živimo. Krtice možda nisu gosti koje smo pozvali, ali kroz promišljen pristup možemo ih otpratiti bez štete po njih i nas – i ponovo uživati u svojoj bašti.
