U daašnjem članku vam donosimo riječi našeg velikog Valdike koji je predvidio budućnost Srbije i prema njegovim tadašnjim riječima sve se sada dešava.
- Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe reči koje mnogi danas doživljavaju kao proročanske, iako su one prvenstveno bile duboka duhovna analiza i upozorenje. Njegove besede, utemeljene na pravoslavnoj veri, nadilaze crkvene zidove i ulaze u srž pitanja koja i dalje muče srpski narod – o moralu, veri, stradanju i mogućem vaskrsu duha.
Nazivali su ga „novim Zlatoustim“ i „srpskim prorokom“, jer je sa zapanjujućom jasnoćom govorio o iskušenjima koja tek dolaze. Predvideo je moralni pad, ratove, gubitak duhovnosti i unutrašnja rasula, ali nikada nije ostajao samo na mračnim slikama – uvek je dodavao da posle tame dolazi svetlost i da će Srbi pronaći put nazad, kroz bol i pokajanje.
Jedna od njegovih najpoznatijih poruka glasi:
„Ako Srbi izgube Hrista, izgubiće i državu.“
Ova rečenica, koju se danas često citira, nije bila puko upozorenje, već dijagnoza vremena u kojem je živeo i vizija onoga što dolazi. Vladika je duboko verovao da narod koji zaboravi Boga postaje lak plen sopstvenih slabosti, pohlepe i sebičnosti.
- Stradanja je doživljavao ne kao kaznu, već kao iskupljenje. Tokom zatočeništva u logoru Dahau za vreme Drugog svetskog rata, zapisivao je misli koje i danas bude jezu. Govorio je da Srbi neće nestati, ali će morati da prođu kroz vatru i pepeo da bi pronašli sebe i pročistili svoj duh:
„Srbi neće nestati, ali će kroz stradanje ponovo sebe pronaći.“
Mnogi danas povezuju te reči sa događajima koji su usledili decenijama kasnije – ratovima, bombardovanjem, egzodusima i dubokim podelama u društvu.
Posebno mesto u njegovim besedama imalo je Kosovo, koje je smatrao zavetom, a ne pukom teritorijom. Za Vladiku Nikolaja, to je bila duhovna tačka u kojoj se odlučuje sudbina naroda i gde se vodi najveća borba između dobra i zla.
„Kosovo nije teritorija, to je zavet,“ govorio je, naglašavajući da će srpski identitet opstati samo ako se sačuva svest o tom zavetu.
- Iako su njegove poruke često nosile težinu i ozbiljnost, Vladika nikada nije gubio veru u duhovni vaskrs srpskog naroda. Verovao je da će, čak i kada sve izgleda izgubljeno, iz jednog „malog, ali čistog ostatka“ niknuti nova snaga, nova vera i ljudi čija će moć biti u skromnosti i predanosti Bogu.
„Kada više niko ne bude imao snage da veruje, tada će se roditi novi vernici – tihi i nenametljivi, ali silni duhom.“
Njegove reči i danas zvuče kao svetionik u vremenu tame. Nisu namenjene da plaše, već da bude uspavanu savest i podsete da vera, pokajanje i zajedništvo mogu biti temelj opstanka. Vladika Nikolaj nije bio prorok radi senzacije, već duhovnik koji je znao da su iskušenja deo puta ka pročišćenju i rastu.
Njegove besede i danas ostaju poziv na buđenje – da Srbi pronađu ono što su izgubili i krenu ka svetlosti, čak i kada sve izgleda beznadežno.
