U današnjem članku pišemo o Japanu, zemlji koja već decenijama privlači pažnju sveta zbog svojih stogodišnjaka.
- Iako mnogi veruju da je tajna dugog života u genima, istraživanja pokazuju da su svakodnevne navike koje se razvijaju s godinama ključne za dugovječnost i kvalitet života. U Japanu, stariji ljudi nisu samo preživjeli, već žive život pun aktivnost, zdravlja i svrhe, što ih čini inspiracijom za ostatak sveta.
Japan se ponosi činjenicom da ima najveći broj stogodišnjaka po glavi stanovnika, a ono što najviše iznenađuje nije samo brojka, već i životna energija i vitalnost starijih Japanca. Mnogi od njih u poznim godinama i dalje voze bicikl, planinare, rade u vrtu, a često učestvuju i u društvenim aktivnostima. Ova slika starijih osoba u Japanu je drastično drugačija od slike starosti koju imamo u mnogim zapadnim društvima. Iako bismo mogli pomisliti da je tajna u genima, naučna istraživanja pokazuju da je za ovakvu vitalnost odgovorna upravo njihova svakodnevna rutina i navike, koje usvajaju još nakon četrdesete godine.
- Jedno od ključnih pravila zdravlja u Japanu je “hara hachi bu”, drevna okinavska mudrost koja znači „jedi dok ne osjetiš da si sit oko 80 posto“. Ovaj princip podrazumeva da se hrana ne koristi za zadovoljavanje pohlepe, već da se s njom rastereti probavni sistem, održava zdrava telesna težina, smanje hronične upale i uspori proces starenja. Kada telo počne usporavati metabolizam, kao što je to slučaj nakon četrdesete godine, umjerenost postaje ključna. Japanci shvataju da im je potrebno manje hrane nego ranije i tu umjerenost doživljavaju kao mudrost, a ne kao odricanje. Ovaj princip ima izuzetno povoljan uticaj na zdravlje, jer sprečava prekomerno debljanje, poboljšava probavu i usporava starenje.
Takođe, japanska ishrana temelji se na prirodnim, minimalno prerađenim namirnicama kao što su riba, povrće, alge, fermentirani proizvodi poput miso juhe i nattoa, a riža se konzumira u umjerenim količinama. Ovo je potpuna suprotnost zapadnim navikama prekomernog konzumiranja brze hrane i prerađevina. U Japanu se hrana jede polako i u mirnom okruženju, bez žurbe i naglog jedenja. Ovaj način ishrane pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, očuvanju energije i smanjenju naglih padova snage koji često prate starije ljude na Zapadu. Japanci praktikuju kulturu zahvalnosti prema hrani, a obroci nisu samo nutritivni, već i rituali koji donose unutrašnju harmoniju.
Fizička aktivnost u Japanu nije obaveza, već prirodni deo svakodnevnog života. Pokret se doživljava kao svakodnevni zadatak, bilo da je to hodanje, vožnja bicikla ili obavljanje poslova u vrtu. U velikim japanskim gradovima, mnogi pređu deset kilometara dnevno samo na putu do posla ili odlasku u kupovinu. Na selu, stariji ljudi i dalje obrađuju svoje vrtove i aktivno učestvuju u svim aspektima života. Pored toga, popularne su grupne jutarnje vežbe, poznate kao rajio taiso, koje poboljšavaju cirkulaciju, jačaju koordinaciju i fleksibilnost, a istovremeno stvaraju i osećaj zajedništva. Kada stariji Japanci počnu da gube mišićnu masu i elastičnost nakon četrdesete godine, oni intuitivno pojačavaju aktivnosti koje čuvaju ravnotežu, snagu i fleksibilnost, poput istezanja, laganih vežbi i boravka u prirodi.
- Jedan od najvažnijih faktora za japansku vitalnost je ikigai, osećaj životne svrhe. Ikigai je razlog zbog kojeg se osoba budi svakog jutra, bilo da je to briga o vrtu, volontiranje, druženje sa prijateljima ili pomoć zajednici. Japanci ne prestaju da budu korisni ni u penziji, već samo menjaju tempo svog života. Ovaj osećaj svrhe pomaže im da sačuvaju mentalnu oštrinu, fizičku vitalnost i unutrašnji mir, što ima dubok uticaj na zdravlje srca, mozga i imuniteta. Posle četrdesete godine, Japanci prestaju da jure za uspehom i materijalnim ciljevima, a umesto toga fokusiraju se na ravnotežu i smisao života.
Japanski način života i zdravlja u dubokoj starosti nije rezultat čuda niti posebnih gena. To je rezultat svakodnevnih, malih odluka koje se ponavljaju godinama: umjereno jedenje, jednostavna hrana, stalni prirodni pokret i jasna svrha. Japanci ne ignorišu signale koje im telo šalje kad počnu starenje, već ih slušaju i prilagođavaju svoj životni stil. Ovaj način života čini ih izuzetnim primerima dugovječnosti i zdravlja, koji mogu poslužiti kao inspiracija i lekcija za sve nas.
