Sudbina sijamskih bliznakinja Dejzi i Vajolet Hilton bila je ispunjena patnjom, eksploatacijom i težnjom za slobodom, a njihov životni put postao je simbol borbe za ličnu autonomiju i dostojanstvo. Rođene 1908. godine u Engleskoj, ove dve devojčice bile su povezane u donjem delu tela, ali su imale različite unutrašnje organe. U trenutku njihovog rođenja, doktori nisu verovali da će preživeti, a izvesnost njihove sudbine bila je vrlo mračna. Međutim, devojke su živele duže nego što je iko mogao da predvidi, ali su tokom svog života prošle kroz strašne nepravde i pretrpele teške udarce sudbine.
Početak života u senci eksploatacije
Dejzi i Vajolet su bile proizvod svoje majke Kejt Skiner, koja ih je smatrala božjom kaznom zbog vanbračne veze. Umesto da se brine za njih, odlučila je da ih napusti, a na kraju ih je prodala ženi po imenu Meri Hilton. Meri nije imala nikakve namere da se pobrine za njih iz ljubavi, već ih je smatrala sredstvom za zaradu. Ubrzo je shvatila da je pronašla pravi biznis model, pa je odlučila da devojčice izloži javnosti kao cirkuske atrakcije.
Kada su devojčice imale samo tri godine, Meri je počela da ih vodi na karnevale i vašare, gde su se izlagale pogledu radoznalih ljudi. Na početku su sedile u zadnjim prostorijama barova, gde su bile izložene neugodnom ponašanju pijanih gostiju. Njihov život u tom periodu bio je pun poniženja i patnje, jer su bile tretirane kao eksponati koje su gledali svi koji su bili spremni da plate malu naknadu.
Meri je nakon toga počela da vodi Dejzi i Vajolet na turneje po različitim zemljama, uključujući Nemačku i Australiju. Zbog velike potražnje za “neobičnim” ljudima, devojčice su bile prisiljene da nastupaju širom sveta, dok su Meri i dalje uzimale sav zarađeni novac. Njihove želje i potrebe bile su zanemarene, a njihove živote kontrolisali su samo novac i profit.
Nepravedna eksploatacija i nova kontrola
Dejzi i Vajolet su bile u potpunosti pod kontrolom Merine porodice, naročito njene ćerke Edit i njenog muža Majera. Ovaj par je bio fokusiran na profit, a devojke su im bile sredstvo za ostvarivanje finansijskog uspeha u industriji zabave. Iako su nastupale na Brodveju i zarađivale značajan novac, one nisu imale nikakvu kontrolu nad sopstvenim prihodima. Sav novac koji su zaradile išao je direktno u džepove njihovih staratelja.
Njihov život je postao rutina, koja se sastojala od napornih nastupa i probnih časova. Devojke su bile usamljene i depresivne, nisu imale prijatelje, a njihova prava su bila potpuno zanemarena. U svojim memoarima, one su napisale: “Bile smo usamljene bogate devojke, koje su zapravo bile prosjakinje koje su živele u ropstvu.” Ovaj period trajao je osam godina, a bilo je gotovo nemoguće da bilo ko izvan porodice Hilton sazna šta se zaista dešava.
Borba za slobodu i početak promene
Jednog dana, tokom jednog od nastupa, Hari Hudini, poznati iluzionista, prisustvovao je njihovoj predstavi. On je bio prvi koji je primetio kakvu nepravdu doživljavaju Dejzi i Vajolet. U razgovoru sa njima, Hudini je otvorio njihove oči i pomogao im da shvate da imaju prava i da mogu da se bore za svoju slobodu. Godine 1931., zahvaljujući njegovom savetu, advokat Martin Arnold uspeo je da postigne pravnu slobodu za sestre.
Sud je naložio da se devojke oslobode od svojih eksploatatora i da im se isplati odšteta od 100.000 dolara. Ovaj trenutak je predstavljao prekretnicu u njihovom životu. Sestre su napustile staratelje i prvi put su osetile da mogu da dišu. Kupile su sebi različite haljine i počele da žive na način na koji nisu mogle ranije. To je bio trenutak njihove prave slobode.
Pokušaj ljubavi i dalji neuspehi
Nakon što su postale slobodne, Dejzi i Vajolet su napokon doživele ljubav. Iako su bile često predmet radoznalih pitanja novinara, one su se trudile da vode privatni život. Vajolet je imala nekoliko pokušaja da se uda, ali su joj brakovi propali. Prvi muškarac s kojim se zaljubila bio je Moris Lambert, pozorišni dirigent, ali je brak sa njim prekinut zbog društvenih pritisaka i osude. Slično je bilo i sa Dejzi, koja se udala 1941. godine, ali brak nije potrajao ni deset dana.
Devojke su čak pokušale da rade u zabavnom parku, gde su obavljale poslove poput pranja podova, iako su bile nekada slavne zvezde. U 1970-im godinama, život im je postao mirniji, ali nisu mogle da pobegnu od svoje prošlosti. U poslednjim godinama svog života, sestre su odbile pokušaj doktora Džordža Kala da ih fizički razdvoji, jer su se već navikle na zajednički život.
Zaključak: Težak život, ali i trag koji je ostavljen
Dejzi i Vajolet Hilton su preminule 1969. godine, od hongkonškog gripa, u 60. godini života. Njihova priča je priča o tragediji, borbi za slobodu i snazi da prežive unatoč svim nepravdama kojima su bile izložene. One su ostavile neizbrisiv trag u istoriji cirkuskih atrakcija, ali i u borbi za prava i slobodu osoba sa specifičnim fizičkim karakteristikama.
Njihov život je bio dokaz da čak i u najtežim okolnostima, borba za vlastitu slobodu i sreću nikada ne prestaje.
