Jasmina Stojanović žena iz Kragujevca nosi životnu priču koja je iako bolna postala snažan simbol oproštaja, razumevanja i plemenitosti. Kao beba stara samo četiri meseca, bila je ostavljena – upakovana u kesu, predata Centru za socijalni rad, bez ičega osim par minđuša i lutke koja plače. Njena biološka majka, tada devetnaestogodišnja devojka, nije imala ni osnovne uslove za život, ni podršku, ni novac. U tom trenutku, čin napuštanja bio je posledica očaja i nemoći.
- Decenijama kasnije, Jasmina je, umesto da gaji ogorčenost, odlučila da svoju majku potraži. U njenom srcu nije bilo mesta za osudu – samo za razumevanje i ljubav. Njihov prvi susret, posle više od trideset godina, dogodio se preko kamere, ali je bio toliko emotivan da ga ni vreme ne može izbrisati. Kad se njeno lice pojavilo na ekranu, majka je kroz suze izgovorila: „Jasmina, sine, jesi to ti?“ Iako nisu godinama bile u kontaktu, prepoznala je svoju ćerku – po liku, po izrazu lica, po nečemu što ni vreme ni razdvojenost nisu mogli da izbrišu.
Jasminin život je, uprkos teškom početku, krenuo srećnijim putem kada je data u hraniteljsku porodicu iz sela Miloševac. Ta porodica nije pravila razliku između nje i svoje biološke dece. Jasmina je bila voljena, čuvana, školovana i nikada nije osećala da joj nešto fali. Žena koja ju je odgajila postala je njena druga majka, a sa ćerkom te žene deli sestrinsku vezu. Njena deca su krštena upravo od strane te porodice, što govori koliko su odnosi ostali duboki i iskreni.
- Uprkos svemu, Jasmina nikada nije bila naučena da mrzi svoju biološku majku. Njena hraniteljica je uvek govorila da sigurno postoji razlog zbog kog je doneta takva odluka. Nije dozvoljavala ružne reči, već je insistirala na poštovanju i razumevanju. To je oblikovalo Jasminin pogled na život – naučila je da ljudi nisu samo svoja dela, već i posledice okolnosti koje ih okružuju.
Kada je Jasmina odlučila da pronađe majku, nije tražila odgovore – tražila je kontakt, emociju, vezu. Otkriće da joj se majka nalazi u Italiji, da ima svoju porodicu i da je prošla kroz težak brak u kome je trpela nasilje, dodatno ju je povezalo sa njom. Saznanje da je sada u sigurnoj kući, daleko od čoveka koji joj je naneo bol, probudilo je u Jasmini snažnu želju da joj pruži novi dom – ovaj put topao, siguran i pun ljubavi.
Jasmina, sada majka sedmoro dece, ne želi da njena majka ostari usamljena i zaboravljena. Otvoreno joj je rekla: „Ti si moja majka i ja tebe ne dam. Sve što imam – imaćeš i ti.“ Njena majka, ganuta ovom dobrotom, izjavila je da ne oseća da to zaslužuje, ali Jasmina u tome ne vidi milostinju, već pravdu i porodicu. Nije joj važno šta je bilo u prošlosti – važno joj je šta mogu da izgrade u budućnosti.
- Za Jasminu, najveći krivac je njen otac, čovek koji je napustio njenu majku u najtežem trenutku. Veruje da bi njena priča bila potpuno drugačija da je imao snage da ostane, da podrži, da bude prisutan. Iako ga je videla samo jednom u životu, taj susret nije ostavio dublji trag. On je, kako kaže, prokockao priliku da bude otac.
Kroz sopstvenu žrtvu, ali i ogromnu snagu duha, Jasmina je uspela da izgradi život ispunjen smislom. Njena priča nije bajka – to je priča žene koja je izabrala ljubav umesto gorčine, razumevanje umesto osude i deljenje umesto odbacivanja. Njeno srce, koje je moglo biti zatvoreno, ostalo je otvoreno, i u tome leži njena najveća pobeda.
