Planiranje odlaska iz Srbije u potrazi za boljim životom trebalo je da bude novi početak za Igora. U glavi je već zamišljao evropske ulice, nove ljude i prilike koje ga čekaju.
- Međutim, jedan neobičan susret sa ženom za koju su mu rekli da „sve zna i sve pogađa“ preokrenuo mu je planove, makar na trenutak. Ono što je doživeo ostavilo ga je zbunjenog, iscrpljenog i, kako sam kaže, “psihički slomljenog”.
Priča počinje tokom vrelog julskog dana kada je spakovao kofere i spremao se da napusti zemlju. Prijateljica mu je tada pomenula jednu slepu ženu na Bežanijskoj kosi, čiji dar, kako je tvrdila, prevazilazi granice realnog. Govorilo se da „vidi kao da ima snimak iz budućnosti“. Igor, iako skeptičan, ipak je odlučio da je poseti. Strah od neizvesnosti i životne promene bio je dovoljan da ga odvede na tu adresu.
Prethodno je potražio informacije na internetu. Naišao je na forume ispunjene kontradiktornim komentarima – jedni su tvrdili da ih je spasla, drugi da je prevarant. Svi su se, ipak, slagali u jednom: kod nje se čeka kao kod lekara na hitnoj pomoći. Ta činjenica ga je dodatno zbunila, ali i podstakla radoznalost.
Kada je došao pred zgradu, prizor je bio gotovo nadrealan. Red ljudi protezao se ispred ulaza, dok su neki u rukama nosili ikone, a drugi šaputali molitve. Atmosfera je više ličila na ritual nego na običan susret. Stan je bio okrečen u jarko žuto, terasa prepuna, a miris kafe širio se kroz sve prostorije. Jer, kako mu je objašnjeno, svako mora popiti šolju kafe – u njoj se krije sudbina.
- U trenutku kada je ušao u prostoriju, zatekao je scenu koja ga je ostavila bez daha. Na stolu je stajala velika ikona, a oko nje poređani novčanici i razne valute, od dinara do evra. Žena kratke kose, sedeći u fotelji, gledala ga je pravo u oči i bez ikakvog uvoda izgovorila: “Na tebe je bačena crna magija. Ako kreneš na put – nećeš se vratiti živ.”
Te reči zvučale su poput dijaloga iz horor filma. Govorila mu je o alkoholičaru u porodici, zemlji donesenoj s grobova i kobnim putovanjima. Ništa od toga nije imalo veze sa njegovim životom, ali u trenutku šoka osećao je da gubi tlo pod nogama. Iako nije verovao, osećaj nelagode i straha naterao ga je da iz džepa izvadi 1.000 dinara i položi ih na sto, samo da što pre napusti prostoriju.
- Kada je izašao, prijateljica ga je gledala zbunjeno, a on je jedva uspevao da izusti rečenicu: „Nikada više.“Ipak, uprkos svemu, nije odustao od svog plana. Otišao je u inostranstvo, proveo nekoliko godina radeći i gradio novi život. Ništa od mračnih proročanstava nije se ostvarilo. Vratio se u Srbiju zdrav, živ i bogat iskustvima. Ono što ga je najviše iznenadilo jeste saznanje da ista ta „vidovita“ žena i dalje prima ljude, ponavljajući iste rečenice o crnoj magiji i kobnim putovanjima.
Slične priče nisu retkost u domaćoj javnosti. Blic je ranije pisao o brojnim slučajevima u kojima su vračare i navodne vidovnjakinje uzimale ogromne sume novca od ljudi u očaju, obećavajući im spas i zaštitu od „uroka“. Neki su ostajali bez ušteđevine, a pojedini su zbog straha završavali i na psihijatrijskom lečenju.
Igor kaže da je svoje iskustvo podelio upravo zato što želi da upozori druge. Po njegovim rečima, ovi ljudi nisu vidoviti već „vrsni manipulatori i psiholozi“ koji koriste ljudski strah da bi profitirali. Njegova poruka je jasna – najveća magija je vera u sebe, a sve drugo je samo iluzija.
U domaćoj stručnoj javnosti sve je glasniji apel da se ovakve pojave ozbiljnije kontrolišu. Novosti su u jednom članku istakle da su vračare često umrežene i da rade po unapred razrađenim šemama. Upozorava se da u nekim slučajevima ne staje sve na uzimanju novca – već su zabeleženi i pokušaji da se ljudi uvere da prekinu kontakte sa porodicom ili da predaju vredne stvari. Sve se zasniva na sugestiji i manipulaciji.
Psiholozi naglašavaju da su ljudi najranjiviji u trenucima velikih životnih odluka, baš kao što je bio Igor u trenutku kada je napuštao Srbiju. Danas je u svom istraživanju preneo mišljenje stručnjaka da vračare uglavnom koriste univerzalne fraze koje mogu da se primene na bilo koga, a kada vide reakciju – nastavljaju u pravcu koji izaziva najveći strah.
Igor danas smatra da je ono što je prošao bila važna lekcija. Naučio je da nema tog proročanstva, šolje kafe ili karata koje mogu odrediti nečiju sudbinu. „Najveća magija je vera u sopstvenu snagu“, kaže on i dodaje da je zahvalan što nije poverovao, već je nastavio da gradi život po sopstvenim pravilima. Njegova poruka svima je da se ne daju zastrašivati i da budu svesni da oni koji tvrde da „vide budućnost“ najčešće vide samo tuđu slabost – i računaju na nju.
