U današnjem članku pišemo o tematici penzija, posebno za one koji su tokom svoje radne karijere bili prijavljeni na minimalac. U nastavku više…
Ovaj problem postaje sve aktuelniji, jer mnogi radnici, koji su tokom godina zarađivali minimalnu platu, nakon penzionisanja suočavaju sa pitanjem šta mogu da očekuju u pogledu penzije.
Koliko penzije može da se očekuje nakon 20 godina rada na minimalcu? Kakve su posledice toga na finansijski život penzionera? Ove i druge teme razmotrićemo u daljem tekstu.
Penzije u Srbiji su od početka 2024. godine doživele značajan rast od 14,8%. Ovaj rast je u velikoj meri pozdravljen od strane penzionera, jer daje nadu da će životni standard u penziji postati malo povoljniji. Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija za januar 2024. godine iznosila je 45.775 dinara. To je značajan korak napred u odnosu na prethodne godine, kada su penzije bile znatno niže. Međutim, i dalje se postavlja pitanje šta ljudi koji su radili za minimalac mogu da očekuju kada dođu u fazu penzionisanja.
- Za one koji su tokom svojih 20 godina radnog staža bili prijavljeni na minimalnu platu, situacija je daleko teža. Iako su penzije porasle, iznos koji će ove osobe primati u penziji i dalje nije dovoljno visok da pokrije sve životne troškove. Prema zvaničnim izračunima, osobe koje su tokom svog radnog života zarađivale minimalac mogu očekivati da će njihova penzija iznositi nešto više od 100 eura mesečno, odnosno oko 14.366 dinara. Iako se ovo čini kao solidan iznos, u stvarnosti to nije dovoljno da pokrije osnovne životne potrebe, naročito u situacijama kada ljudi u starijim godinama moraju da se suoče sa velikim troškovima, poput lečenja i drugih zdravstvenih usluga.
Penzija koja je manja od 15.000 dinara mesečno nije dovoljna za siguran život, što mnogi penzioneri, koji su radili za minimalac, jako dobro znaju. Troškovi života stalno rastu, a penzije ostaju na istom nivou. Većina ljudi koji su primali minimalnu platu tokom svojih radnih godina suočava se sa činjenicom da nakon penzionisanja nisu u mogućnosti da pokriju osnovne troškove života, kao što su plaćanje hrane, lekova, komunalnih usluga i drugih osnovnih potreba. Ovaj problem je još izraženiji kod onih koji nemaju drugih izvora prihoda i koji tokom svojih radnih godina nisu imali mogućnost da uštede ili da se pripreme za starost.
- Osim toga, mnogi penzioneri koji su tokom godina radili za minimalac nisu imali priliku da ulažu u penzijski fond ili da štede na druge načine. Zbog toga, kada dođe trenutak penzionisanja, iznos penzije koji primaju često ne pokriva ni osnovne troškove života. Ove osobe su često primorane da se oslanjaju na pomoć svojih porodica ili društvene programe pomoći, jer im penzije nisu dovoljne da bi uživali u starosti na dostojanstven način.
- Za mnoge penzionere, troškovi lečenja postaju glavna briga. Kako starimo, naša zdravstvena stanja se pogoršavaju, a lečenje postaje sve skuplje. Penzioneri koji imaju nisku penziju suočavaju se sa situacijom u kojoj moraju da biraju između lečenja i osnovnih životnih potreba. Zdravstvena zaštita u Srbiji nije besplatna, a čak i sa zdravstvenim osiguranjem, mnogi ljudi moraju da plaćaju lekove, privatne lekare ili specijalističke usluge koje nisu pokrivene iz državnog zdravstvenog sistema.
U ovoj situaciji, mnogi ljudi koji su tokom radnog života zarađivali minimalac osećaju se napusteno, jer nisu u mogućnosti da obezbede sebi siguran i dostojanstven život u penziji. Iako su penzije porasle u poslednjim godinama, one i dalje nisu na nivou koji bi omogućio normalan životni standard. Pored toga, rast penzija ne prati uvek rast inflacije, što znači da se kupovna moć penzionera smanjuje.
- Pitanje penzija za one koji su radili za minimalac postaje ključni izazov za socijalnu politiku u Srbiji. Mnogi pozivaju na promene u penzionom sistemu, koje bi omogućile bolju zaštitu penzionera i fer raspodelu penzija. Bilo bi korisno razmisliti o uvođenju sistema koji bi omogućio veću štednju za penzije, kao i bolje uslove za radnike koji zarađuju minimalac, kako bi mogli da obezbede sebi bolju penziju i mirnu starost.
Iako su penzije porasle, osoba koja je bila prijavljena na minimalac i koja je provela 20 godina radeći za minimalnu platu mora da se suoči sa velikim izazovima nakon penzionisanja. U zemlji kao što je Srbija, gde je minimalna plata često jedini izvor prihoda za mnoge porodice, ovo je ozbiljan problem koji zahteva hitno rešavanje. Penzija je za mnoge jedini izvor prihoda u starosti, ali ta penzija nije dovoljna da bi obezbedila osnovne životne potrebe, a kamoli uživanje u starosti.
